Волим кад ми је чисто
Осим сталне панике од прљавих руку, симптоми опсесивно-компулзивног поремећаја су страх од личне агресије и од нереда, али и опседнутост неприхватљивим сексуалним жељама
„Волим кад ми је чисто”, реченица је коју неки људи често изговарају. Када је то пречесто, међутим, могуће је да је реч о опсесивно-компулзивном поремећају, како говори и пише у својим радовима психотерапеуткиња Мина Радосављевић.
„Овакав поремећај, упркос овој честој реченици, не значи претерану уредност, већ понављање те сентенце само може да укаже на психолошки проблем. Јер опсесивно-компулзивни спада у анксиозне поремећаје које карактеришу непријатне, понављајуће мисли, некада и застрашујуће, као и ритуална понашања. Од фобија и паничних напада, дакле, овај анксиозни поремећај разликује чињеница да страх произилази из понављајућих, нежељених и наметљивих мисли, односно опсесија.”
Опсесивни симптоми карактеристични за овај поремећај управо су дуготрајно понављајуће и присилне мисли.
Већина особа које имају такве мисли, каже, углавном препознаје да су оне претеране и бесмислене, али упркос томе не успева да им се одупре. Као последица – опсесије опстају. Садржај таквих размишљања је често веома узнемиравајући и непријатан за онога ко их доживљава.
Најчешћа опсесија је управо прљавштина, и то углавном константни страх од прљавих руку. Такође, чест је страх од личних агресивних акција, то јест бојазан да ће та особа повредити друге. Затим, брига да ствари морају да стоје по утврђеном редоследу и да све буде у апсолутном реду у кући или на послу често је повезана с уверењем да ће се у супротном нешто лоше десити. Када је, пак, неко опседнут сексуалношћу, реч је углавном о неприхватљивим сексуалним жељама, како каже психотерапеуткиња.
Стално проверавање браве
Како да препознате ове опсесије? То није толико тешко, јер су оне праћене понављајућим и стереотипним радњама које се у психологији зову компулзијама: то су, рецимо, проверавање да ли је брава закључана више пута, стално бројање до одређеног броја или по одређеном редоследу, као и облачење гардеробе по тачно одређеном редоследу. Компулзије се јављају као последица опсесивних мисли.
„Типичан пример је, рецимо, када неко вишечасовно пере руке услед убеђења да су му руке и даље прљаве и пуне бактерија. Томе претходи јак страх од заразе, односно да ће се озбиљно разболети и умрети ако не спроведе одређене ритуале чишћења.”
Улога компулзија или радњи које код опсесивних особа треба то да спрече само је тренутно смањење узнемирености. Такође, њихов самоодбрамбени циљ је да пониште значење опсесивних мисли, те угрожена личност услед тих радњи има привид да се брани од опсесивних мисли. Тако, особа с овим поремећајем често мисли да има контролу над ситуацијом. Опсесије и компулзије могу да се јаве и одвојено, али у 80 одсто случајева након застрашујућих мисли следе понављајуће радње и реакције.
Одлазак код психотерапуета саветује се уколико симптоми које је навела узрокују драстичне проблеме у свакодневном функционисању и трају око две недеље. Наиме, привремено смањење тензије само тренутно ублажава узнемиреност. Током времена, опсесивна особа може да се све више ослања на ритуале „смирења страха”, што само доводи до отежаног рада и свакодневног живота.
„Иначе, ризик да се код некога развије опсесивно-компулзивни поремећај су и карактерне особине личности, као што су стална опрезност, сумњичавост, тежња ка претераном реду – перфекционизам и строгост у том смислу. Стручњаци често истичу наследну компоненту или дисфукционални породични образац, јер се такав проблем често јавља у истим породицама, као последица генерацијског преношења начина борбе против стреса”, како наводи.
Опсесије испливају на површину
Психоаналитичке теорије објашњавају и да ОКП произилази из унутрашњих конфликата везаних за агресију и сексуалност, па опсесивне мисли често имају неки недозвољени агресивни или сексуални садржај. Истраживања показују да је чешћи код несамосталних особа које су родитељи претерано штитили или су били изразито захтевни и строги критичари. Јер, у основи опсесија је често страх од критике и последица грешке. Зато, опсесије често „испливају на површину” тамо где постоји велики притисак одговорности.
Свако од нас има некада опсесивне мисли, али када је то стална патња или уверење да је то једини начин живота, први корак у помоћи је препознавање проблема. У лечењу чији је циљ да се опсесије прихвате као мисли које немају моћ, важна је помоћ породице.
