Чај или вино од рузмарина
Овај вишегодишњи зимзелени жбун нарасте и два метра. Јаког је и пријатног мириса, цењена као медоносна биљка
Користи се за сметње у варењу и за јачање апетита, а помаже и код надимања и за раст косеРузмарин (Rosmarinus officinalis L.) води порекло из области Медитерана, а као самоникла биљка спомиње се још у 11. веку. Научни назив врсте потиче од грчке речи ros, што значи роса и sea – море. Распрострањен је у Јужној Европи, од Француске до Грчке, од западне обале Мале Азије до северне Африка. У Србији се гаји по вртовима као украсна биљка. Познат је и као ружмарин, розмарија, розмарин, рузман, русмарин, сабор...
Овај вишегодишњи зимзелени жбун нарасте и два метра. Цвета од марта до априла. Јаког је и пријатног мириса. Цењена је као медоносна биљка.
Од биолошки вредних материја лист садржи 1,5–2 одсто етарског уља, око осам процената танина, холин, сапонозиде, хетерозиде, рузмаринску киселину.
У народној медицини лист се користи као састојак чајева за купање, дражење коже, за пораст косе… У облику чаја или вина даје се код сметњи у варењу и за апетит. Користи се против надимања и као благо средство за лечење оболеле жучи.
Дестилацијом помоћу водене паре из свежег лишћа добија се етарско уље, које се највише користи у парфимерији. При употреби рузмарина треба водити рачуна о томе да у већој дози делује отровно.
У земљама око Средоземног мора користи се као зачин.
Употребљава се као конзервант и антиоксидант за месо, у индустрији ликера и као средство за растеривање инсеката.
За гајење тражи доста сунца, као и хумусна или песковито иловаста земљишта. Размножава се генеративно, сетвом семена (ређе) или вегетативно, дељењем старијих бокора (чешће). У пролеће од матичних стабала одсецају се изданци величине 8–10 цм и саде на стално место на растојању 15 х 20 цм. У почетку младе биљке треба окопавати како би се уништили изникли корови. Касније, када се усев разграна и рашири, окопавање није неопходно јер се тада усев сам штити од корова.
Сеје се на 15–20 цм између редова и дубину 1–1,5 цм.
Лист се сакупља по лепом и сунчаном времену, од маја до августа и суши распрострт у танком слоју у хладу на промаји како би сачувао природну боју. Осушени материјал је јаког ароматичног мириса, оштрог и нагорког укуса. При сушењу, од три килограма свежег листа добија се један килограм сувог. Осушени материјал се пакује у јутане вреће и чува у сувој просторији.
