Време је за промене

Све док у нашем животу доминирају брзина, стрес и инстант решења, здравље је у другом плану, приметила је на почетку разговора др мед. Андријана Зубер, специјалиста хигијене и исхране, додајући да су то разлози што се човек данашњице све чешће суочава са хроничним обољењима. Једно од најраспрострањенијих међу њима је дијабетес типа 2. Иако многи још увек мисле да је ово стање искључиво наследно, стварност, по речима докторке, показује да су неправилна исхрана, физичка неактивност и стрес много чешћи узроци.

Андријана Зубер

Препознајемо ли замке модерног доба, када свакодневне навике постају ризик по здравље? Могло би се рећи „на једно уво ушло на друго изашло”, јер није да не знамо али не хајемо.

– Наша свакодневица изгледа овако: седимо сатима, у аутомобилу, на послу, испред рачунара или телевизора. Убрзан темпо живота нас тера да једемо „с ногу”, често бирајући оно што је најбрже, а не оно што је здравије. Готова јела, брза храна, газирана пића, грицкалице и индустријски слаткиши садрже високе количине простих шећера, засићених масти, адитива и соли. Нутритивно вредних влакана, витамина, минерала скоро да нема. Храна је процесуирана и ултрапроцесуирана, а превелик унос такве индустријски обрађене хране представља опасност по наше здравље – каже др Зубер додајући да управо оваква исхрана води ка преједању, гојазности, инсулинској резистенцији, стању у којем ћелије тела више не реагују на инсулин ефикасно. Гојазност и инсулинска резистенција постепено али сигурно воде ка развоју дијабетеса типа 2, пандемији данашњице.

За хронично запаљење на ћелијском нивоу кажу да је тихи узрочник болести.

– Поред познатих фактора ризика као што су лоша исхрана и физичка неактивност, последњих година све више пажње се посвећује феномену хроничног запаљења или инфламације ниског интензитета. За разлику од акутне упале, која је физиолошка, нормална и корисна реакција тела на повреду или инфекцију, хронична инфламација је тихи, подмукли процес који траје годинама и доприноси развоју бројних обољења: од кардиоваскуларних болести и аутоимуних поремећаја до дијабетеса и малигних процеса – објашњава специјалиста за исхрану напомињући да храна коју конзумирамо директно утиче на ове процесе. Намирнице богате рафинисаним угљеним хидратима, лошим мастима и адитивима „хране” ову упалу, док природни, целовити производи имају супротан ефекат – делују антиинфламаторно и обнављају баланс у телу.

По речима докторке, „кључ је у правилној исхрани”, она може да буде и најјачи алат за превенцију и контролу дијабетеса.

– Фокус треба бити на целовитим, непрерађеним намирницама које смањују упалу, регулишу ниво шећера и хране наше ћелије на природан начин. Важна је припрема оброка и контрола састава – примећује др Андријана Зубер уз напомену да промена почиње изнутра, али и малим корацима.

Један од најчешћих разлога зашто људи одлажу промену јесте уверење да она мора да буде драстична и тешка. Међутим, стварност је да мале, доследне промене с временом дају најбоље резултате:

- уместо газираног пића, чаша воде са лимуном или биљни чај без шећера;

- уместо кроасана за доручак, овсена каша са бобичастим воћем, орасима и циметом;

- уместо лифта, степенице;

- уместо вишесатног седења испред ТВ, лагана шетња.

Свака од ових ситница чини разлику – не само за ниво шећера у крви, већ и за укупно здравље, расположење, енергију и квалитет живота, закључује наша саговорница.

Тело памти и реагује

Једна од најкориснијих информација је чињеница да тело има изванредну моћ обнављања. Чак и када су промене у почетку тешке, већ након неколико недеља правилне исхране, редовне физичке активности и смањења стреса, организам почиње да реагује. Шећер се стабилизује, енергија расте, сан се побољшава, констатује др Зубер.

Зато, ако осећаш да је време за промену, не чекај понедељак, нову годину или први у месецу. Први корак можеш направити данас. Тело ће ти бити захвално. Здравље оптимално.

Намирнице које треба избегавати или свести на минимум

За здрав метаболизам и превенцију дијабетеса, важно је обратити пажњу на следеће групе намирница које би требало ограничити или потпуно избацити из свакодневне исхране:

Рафинисани шећери и намирнице које их садрже: укључују сахарозу, глукозно-фруктозни сируп и вештачке заслађиваче који подижу ниво шећера у крви и подстичу упалу.

Бело брашно и производи од белог брашна: тестенине, пецива и колачи од рафинисаних житарица брзо се варе, изазивајући нагли пораст глукозе.

Прерађена храна: грицкалице, месне прерађевине, конзервирани производи, који садрже бројне адитиве и нездраве масти.

Газирана и енергетска пића: често садрже више шећера него цела чоколада, без икакве нутритивне вредности.

Транс-масти и засићене масти лошег порекла: налазе се у маргарину, прженој храни и многим индустријским производима.

Шта треба да доминира у тањиру

Ево неколико препорука:

Поврће свих боја, нарочито зелено лиснато (кељ, спанаћ, блитва), броколи, карфиол, тиквице.

Интегралне житарице: овас, јечам, киноа, просо, интегрални пиринач (умерен унос).

Воће са ниским гликемијским индексом: бобичасто воће, јабуке, крушке, нар.

Здраве масти: маслиново уље, орашасти плодови, семенке, авокадо.

Омега-3 масне киселине: из ланеног семена, чија семенки, лососа, сардине.

Зачини са антиинфламаторним дејством: куркума, ђумбир, цимет.