Vreme je za promene

Sve dok u našem životu dominiraju brzina, stres i instant rešenja, zdravlje je u drugom planu, primetila je na početku razgovora dr med. Andrijana Zuber, specijalista higijene i ishrane, dodajući da su to razlozi što se čovek današnjice sve češće suočava sa hroničnim oboljenjima. Jedno od najrasprostranjenijih među njima je dijabetes tipa 2. Iako mnogi još uvek misle da je ovo stanje isključivo nasledno, stvarnost, po rečima doktorke, pokazuje da su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i stres mnogo češći uzroci.

Andrijana Zuber

Prepoznajemo li zamke modernog doba, kada svakodnevne navike postaju rizik po zdravlje? Moglo bi se reći „na jedno uvo ušlo na drugo izašlo”, jer nije da ne znamo ali ne hajemo.

– Naša svakodnevica izgleda ovako: sedimo satima, u automobilu, na poslu, ispred računara ili televizora. Ubrzan tempo života nas tera da jedemo „s nogu”, često birajući ono što je najbrže, a ne ono što je zdravije. Gotova jela, brza hrana, gazirana pića, grickalice i industrijski slatkiši sadrže visoke količine prostih šećera, zasićenih masti, aditiva i soli. Nutritivno vrednih vlakana, vitamina, minerala skoro da nema. Hrana je procesuirana i ultraprocesuirana, a prevelik unos takve industrijski obrađene hrane predstavlja opasnost po naše zdravlje – kaže dr Zuber dodajući da upravo ovakva ishrana vodi ka prejedanju, gojaznosti, insulinskoj rezistenciji, stanju u kojem ćelije tela više ne reaguju na insulin efikasno. Gojaznost i insulinska rezistencija postepeno ali sigurno vode ka razvoju dijabetesa tipa 2, pandemiji današnjice.

Za hronično zapaljenje na ćelijskom nivou kažu da je tihi uzročnik bolesti.

– Pored poznatih faktora rizika kao što su loša ishrana i fizička neaktivnost, poslednjih godina sve više pažnje se posvećuje fenomenu hroničnog zapaljenja ili inflamacije niskog intenziteta. Za razliku od akutne upale, koja je fiziološka, normalna i korisna reakcija tela na povredu ili infekciju, hronična inflamacija je tihi, podmukli proces koji traje godinama i doprinosi razvoju brojnih oboljenja: od kardiovaskularnih bolesti i autoimunih poremećaja do dijabetesa i malignih procesa – objašnjava specijalista za ishranu napominjući da hrana koju konzumiramo direktno utiče na ove procese. Namirnice bogate rafinisanim ugljenim hidratima, lošim mastima i aditivima „hrane” ovu upalu, dok prirodni, celoviti proizvodi imaju suprotan efekat – deluju antiinflamatorno i obnavljaju balans u telu.

Po rečima doktorke, „ključ je u pravilnoj ishrani”, ona može da bude i najjači alat za prevenciju i kontrolu dijabetesa.

– Fokus treba biti na celovitim, neprerađenim namirnicama koje smanjuju upalu, regulišu nivo šećera i hrane naše ćelije na prirodan način. Važna je priprema obroka i kontrola sastava – primećuje dr Andrijana Zuber uz napomenu da promena počinje iznutra, ali i malim koracima.

Jedan od najčešćih razloga zašto ljudi odlažu promenu jeste uverenje da ona mora da bude drastična i teška. Međutim, stvarnost je da male, dosledne promene s vremenom daju najbolje rezultate:

- umesto gaziranog pića, čaša vode sa limunom ili biljni čaj bez šećera;

- umesto kroasana za doručak, ovsena kaša sa bobičastim voćem, orasima i cimetom;

- umesto lifta, stepenice;

- umesto višesatnog sedenja ispred TV, lagana šetnja.

Svaka od ovih sitnica čini razliku – ne samo za nivo šećera u krvi, već i za ukupno zdravlje, raspoloženje, energiju i kvalitet života, zaključuje naša sagovornica.

Telo pamti i reaguje

Jedna od najkorisnijih informacija je činjenica da telo ima izvanrednu moć obnavljanja. Čak i kada su promene u početku teške, već nakon nekoliko nedelja pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i smanjenja stresa, organizam počinje da reaguje. Šećer se stabilizuje, energija raste, san se poboljšava, konstatuje dr Zuber.

Zato, ako osećaš da je vreme za promenu, ne čekaj ponedeljak, novu godinu ili prvi u mesecu. Prvi korak možeš napraviti danas. Telo će ti biti zahvalno. Zdravlje optimalno.

Namirnice koje treba izbegavati ili svesti na minimum

Za zdrav metabolizam i prevenciju dijabetesa, važno je obratiti pažnju na sledeće grupe namirnica koje bi trebalo ograničiti ili potpuno izbaciti iz svakodnevne ishrane:

Rafinisani šećeri i namirnice koje ih sadrže: uključuju saharozu, glukozno-fruktozni sirup i veštačke zaslađivače koji podižu nivo šećera u krvi i podstiču upalu.

Belo brašno i proizvodi od belog brašna: testenine, peciva i kolači od rafinisanih žitarica brzo se vare, izazivajući nagli porast glukoze.

Prerađena hrana: grickalice, mesne prerađevine, konzervirani proizvodi, koji sadrže brojne aditive i nezdrave masti.

Gazirana i energetska pića: često sadrže više šećera nego cela čokolada, bez ikakve nutritivne vrednosti.

Trans-masti i zasićene masti lošeg porekla: nalaze se u margarinu, prženoj hrani i mnogim industrijskim proizvodima.

Šta treba da dominira u tanjiru

Evo nekoliko preporuka:

Povrće svih boja, naročito zeleno lisnato (kelj, spanać, blitva), brokoli, karfiol, tikvice.

Integralne žitarice: ovas, ječam, kinoa, proso, integralni pirinač (umeren unos).

Voće sa niskim glikemijskim indeksom: bobičasto voće, jabuke, kruške, nar.

Zdrave masti: maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke, avokado.

Omega-3 masne kiseline: iz lanenog semena, čija semenki, lososa, sardine.

Začini sa antiinflamatornim dejstvom: kurkuma, đumbir, cimet.