Не волим када ми кажу – лепо си изгледала
Посебно ме инспиришу улоге које се баве сложеним, неидеализованим женским ликовима, каже некадашња мис Француске и главна глумица у серији „Смртоносни тропи“ на каналу Стар крајм
„Највећи изазов од почетка рада на серији је био да пронађем ту суптилну емоционалну равнотежу између снаге и рањивости, и да гледаоцима дочарам жену која не одустаје, али и која се не плаши сопствених слабости", каже глумица и некадашња мис Француске Соња Ролан која у крими серији „Смртоносни тропи“ на каналу Стар крајм, тумачи лик Мелисе Сент Роз.
Њена јунакиња је истовремено полицајац, мајка и жена која покушава да одржи контролу над својим животом у свету који је пун хаоса.
- Много сам размишљала о томе како би изгледало када бисте морали да носите сву ту одговорност, а притом да скривате лични бол – каже ова глумица додајући да и себи често поставља питања како је могуће бити храбар и доследан, а опет спонтан и емпатичан попут њене јунакиње.
- Захваљујући њој, открила сам много тога и о себи – подвлачи Роланова која је родом из Руанде.
- Публика понекад заборавља да јунаци које гледамо на екрану не морају бити безгрешни да би били храбри. Моја Мелиса греши, али учи, и то је чини стварном – наставља.
Зато је инспиришу обични људи, њихове приче, борбе...
- Мислим да је наш задатак као глумаца да дамо глас онима који га немају, да створимо простор за емоције које други можда не могу да изразе. Глума је за мене позив, не занимање. То је начин да разумем свет, али и себе. Посебно ме инспиришу улоге које се баве сложеним, неидеализованим женским ликовима. Волим када публика после сцене не каже „како је лепо изгледала“, него „осетила сам је“ – поручује наша саговорница у ексклузивном разговору за „ТВ ревију“.
Посебно искуство за њу је било снимање на Мартинику, окружена природом која одузима дах. Ово место описује као магично. Јединствен је тај, како објашњава, спој француске културе и карипског духа. Сунце, влага, мириси, боје – све је то део сценографије серије. Али, и поред тако идиличне атмосфере и амбијента, није увек било лако.
- Рад у тропским условима захтева много енергије. Понекад снимамо по киши, врелини, на веома захтевном терену. Али, када у паузи од снимања седите са локалним становницима, пијете кокосову воду и слушате њихове приче – онда схватите да је ово више од глумачког посла. То је доживљај – са пуно емоција прича Роланова.
Људи су топли, отворени, поносни... Имала је прилику да упозна локалну заједницу, да осети живот ван туристичког клишеа.
- Упознала сам жене које су ми испричале приче о својим породицама, о животу у сенци вулкана, о томе како изгледа борити се за свој глас. Те приче сам носила у себи док сам играла Мелису. Снимање на Мартинику је било више од снимања – било је урањање у живот – поручује ова глумица.
