Андреј Шепетковски: Слободан сам када служим другима
Студент генерације 1998. у класи професора Владимира Јевтовића остварио је низ улога којима је оставио трајан печат пре свега на сцени Атељеа 212 и Народног позоришта где је почео каријеру, затим је играо у Бухи, а сада као члан БДП- а учествује у једном невероватном позоришном догађају. У питању је представа „Више од игре“ која ће бити изведена у Београдском драмском позоришту у форми- серије од три епизоде.
Иако тек завршава овај занимљив и јединствен пројекат, позван је већ да као главни глумац учествује у великом пројекту о доктору Миодрагу Лазићу који ускоро треба да почне да се снима и говори о недавној, болној прошлости. Мада га познајемо као глумца, посао му је све више у последње време писање и режија, филм ,,Служба” добила је силне награде, а серија „Шетња са лавом” купио ХБО.
И данас, пак, наводи за Магазин воли позориште, али признаје и да све зависи од екипе и идеје пројекта.
„Ако је ансамбл представе даровит, духовит и несебичан, као што је случај са представом „Више од игре“ позориште постаје дирљива и разиграна песма која погађа свакога. Више него пријатно ме је изненадила енергија, зрелост и посвећеност младих глумаца, јер сам неправедно имао предрасуде према њима због садржаја којима су годинама засипани. А онда сам увидео да су чак и у овом савременом ужурбаном хаосу који пустоши душе израсли дивни цветови који буде наду и враћају веру да све може наново да оживи.
Учествујете у врло необичном пројекту, представи која се гледа као серија. Да ли вам је то глумачки или организациони изазов?
Јесте један пројекат, али ово су заправо три представе које се истовремено спремају уз велике напоре свих који учествују. Мислим да то нико до сада није искусио, нити очекивао овакав темпо. Али, љубав према топлој идеји која доприноси разумевању нашег народа, као и слога ансамбла помажу да се издржи до краја и да се, надамо се, публика дарује племенитим поклоном.
Да ли и данас као на почетку каријере имате исти жар за сваку улогу?
Ако већ узмем нешто да радим, онда изгарам до краја, не знам другачије. Разлика је само у томе што сам стрпљивији. Не мора баш све одмах и сада да се реши. А и смиренији сам када је у питању крајњи резултат. Шта ће бити, биће.
Шта највише волите да радите у слободно време и шта вас испуњава?
Човек упија све чиме је окружен. Зато највише волим да будем у атмосфери литургије, литургијске заједнице, да будем са женом и децом, да се сусрећем са добрим људима и да се у свим сусретима предам другима и да им служим. Тада сам слободан.
Које планове имате у наредном периоду?
Управо режирам документарно играни филм „Наследство“ који на необичан начин говори о српским добровољцима који су дошли из Америке на Солунски фронт и обухвата три епохе. Надам се премијери на јесен.
Такође, трудим се да добијем средства за наставак кратког, многонаграђиваног филма „Служба“ који можете да погледате на Београдском фестивалу краткометражног филма који ће ове године бити почетком октобра. Волео бих и да снимим комедију,,Награда” који говори баш о позоришту. Што се глуме тиче, очекује ме једна племенита серија, а позвали су ме и за главну улогу у дивном великом пројекту који ускоро треба да почне да се снима и говори о недавној, болној прошлости.
Да ли се осећате испуњено бавећи се глумом и да ли сте поносни на своје колеге?
Као и у сваком послу, поред пријатних тренутака, има ту много искушења и невоља, али кад год се упали камера или станем на сцену осетим се ,,свој на свом“, лагано и спремно, младо... Мада, у последње време ме писање и режија више испуњавају јер тако могу до краја да спроведем своје идеје.
