Без обуке ризично до нове луке

У последњих неколико година интензивирали су се и речни и морски саобраћај у нашем окружењу, јер је за пловидбу порасло интересовање. И на недавно одржаном Сајму наутике, лова и риболова, у првих неколико сати продате су најатрактивније јахте и чамци. Неки купци нису досад самостално пловили, али имати чамац све више постаје и ствар престижа, а неки само желе да им јахта буде друга кућа.

И заиста, постало је модерно да јахта има и спаваћу и дневну собу и кухињу и да се власници међусобно друже, али и надмећу. Ништа мање у тој трци не расте и популарност брзих чамаца. Филип Кочић, задужен на сајму за изложбу пловила, потврђује да у Србији расте интересовање за наутику како на мору, тако и на рекама и језерима. На наше реке стижу и заљубљеници из Немачке и Швајцарске, Турске, Италије и Русије, те је неопходно да ред постоји.

„Београд има више искористиве обале за пловила него Хрватско приморје, те апелујемо да се прописи на води уреде и да 'пласирамо у свет' наше туристички неискоришћене реке и могуће пристане. Нарочито су млади све више заинтересовани да плове чамцима, бродовима или једрењацима”, каже наш саговорник.

Без инфраструктуре, међутим, нема наутике, поручује капетан Петар Ђорђевић који је у име одбора надлежног за пловидбе у Београду при Привредној комори организовао и састанак на ову тему.

Угрожени и купачи

Полиција на води указује да учесници у пловидбама не воде довољно рачуна о личној, али ни и о безбедности људи на чамцима или купачима у води. Неискусни наутичари не треба да улазе у пловидбени пут јер угрожавају и себе и саобраћај, упозорење је које се чује и на почетку ове наутичке сезоне. Многи нису упознати с нашим прописима о пловидби, а често ни с посебним упутствима и правилима о кретању Савом и Дунавом.

Чамци морају да имају исправну опрему: спасилачке прслуке и појасеве, комплет прве помоћи, противпожарни апарат. Надлежни апелују на оне који плове да не пију алкохолна пића или да конзумирају опијате, јер то утиче на пажњу оног ко управља пловилом, али ништа мање нису опасна ни искакања из чамца насред реке или вожња ноћу без потребног осветљења. И сам њихов моторни чамац може да им нанесе повреде опасне по живот.

Јелена Радоњић из фирме „Новеченто боатс” онима који чамац купују први пут, а после обуке коју су прошли, препоручује као најбезбедније флексибилне гумене чамце, које користи и полиција и војска. Да је и рафтинг без „гумењака” незамислив показале су чувене туре на Лиму и на Тари. Новији модели могу да се монтирају већ за десетак минута или да се за још краћу минутажу расклопе и спакују.

Велики „гумењаци” на сајму коштали су у просеку између 50.000 и 300.000 евра. Овакав чамац може да се купи и на месечне рате од 29 евра.

„Нови 'гумењаци' имају у себи скривену и заштићену од воде оставу за ћебад, јакне и рибарску опрему, а надстрешница може да се склопи или постави за неколико секунди”, објашњава Јелена.

Чамцем ће опловити свет

Бранко Кресојевић, директор брода „Никола Тесла”, којег је заједно с мајсторима дизајнирао и склапао, а њим бродио већ и Мисисипијем, каже:

„Направио сам брод којим сам опловио пола света. Преко Чикага, Москве, Париза, Лондона... Тренутно моја љубав је мини-чамац, какви су у тренду, а који сам потпуно опремио са шест камера и дроном: планирам на лето да пловим од Стокхолма до Хамбурга, да прођем кроз Гота канал. Идуће године у плану ми је рута чамцем до немачке престонице, преко Прага због приче из младости. Кад сам постао пунолетан и 1965. добио пасош, отишао сам у чехословачку амбасаду и рекао да бих ишао ауто-стопом до Прага. Следеће године сам, дакле пре 60 година, стопом стигао до Прага, па даље. Идуће године желим да тај пут пређем чамцем.”

Ипак, он каже како иако то све лепо звучи, за такав пут потребно је огромно искуство, које захтева пуно километара пловидбе, прво по мањим рекама у региону.

„Многи данас желе да броде. У Београду купују велике бродове да се возе испод мостова, и на срећу за неке, не иду даље од Панчевачког и Пупиновог моста. Нисам правио брод да бих се возио од Аде Међице до хотела „Југославија”, него да бих бродио и Волгом и Доном, као и Мисисипијем. Кад сам купио чамац, прво сам опловио све канале Војводине и Мађарске. Пловио сам чамцем и од Приједора до Београда: спустио се до Уне и Бихаћа, до Јасеновца и Градине и потом ушао Савом у наш главни град. Све зависи од искуства, али и ја знам да чамац не може преко Атлантика.”

Како додаје, трошкови зависе од жеља, од тога да ли неко штеди или жели све што може да оплови. Литар бензина кошта као и за аутомобил. „А сви би данас да купе свој брод: мало пре дошла је муштерија да ми каже да је до сада пловила на крузеру. Крстарења на крузерима и јесу за људе који би да плове, а не знају”, каже београдски речни и морски вук, чији чамац тренутно вреди 12.000 евра.

И по Мирославу Станојевићу, оснивачу агенције за школе једрења и изнајмљивање катамарана и једрилица, обука је најважнија. На
чартер-бродовима организују се и ове сезоне школе једрења. За овакве часове цена за недељу дана је око 800 евра. Правило је да се у таквим „школама на броду” сами путници снабдевају храном, поделе се дужности у кувању и прању посуђа. Он све упозори да их не чека летовање као у хотелском апартману. Једрење је више као камповање на мору: већина лађа нема кабине с климом, замрзивачима и луксузним купатилима.

Школе једрења организују се од априла до октобра, када је најам бродова јефтинији, а и мања је гужва. Часови и полагања и даље се најчешће организују у Хрватској која има бољу инфраструктуру везова.

Максималан број особа на бродићима са скипером је 13, али боље је да на пловилу буде осам људи због комоције, чак и када се трошкови поделе, не износи много више, тврди. Он напомиње да су везови увек јефтинији на споредном пристану, него насред риве. Рецимо, на острвима на риви пристају за 180 до 200 евра, док је цена у увалама данас од 40 до 50. Како саговорник каже, важно је да се људи науче основним правилима. За хиљаду евра по особи може да се у нашем окружењу изнајми брод са скипером.

Најскупље јахте од 340.000 до 850.000 евра

У име фирме „Гога Јахтинг клуб”, Богдан Васић каже да је најуноснија продаја „кранки” јахти и америчких брендова популарних пловила попут „монтереј” и „регал”. На сајму су тако најскупље биле „кранки З 35” дужине 12 метара од 340.000 евра и „принцеза В 40” од 13 метара, с ценом од 850.000 евра – „паркирана” због величине напољу изван хале сајма. И ове јахте су брзо продате.

„Најскупље јахте имају кабине и на предњем и на стражњем делу, тоалет ширине четири метра, кухињу и салон за госте, а платформа се, попут плаже, спушта у воду”, каже наш саговорник.

Додаје да је савременим аматерским љубитељима пловидбе битна и приватност: „Јахта 'принцеза' има два 'волво' мотора и много простора, велику заштиту у случају непогода и зато је најскупља. Али ни с њом се у велике олује не иде”, опомиње Васић.