Дијамантска планета пулсира у свемиру
У пространствима свемира, где се непрестано откривају нове и фасцинантне појаве, једно откриће из 2011. године посебно је привукло пажњу научне заједнице и медија.
Астрономи су идентификовали планету познату као PSR J1719−1438b, која је због својих јединствених карактеристика убрзо добила надимак „дијамантска планета”.
PSR J1719−1438b међутим, није планета већ милисекундни пулсар смештен у сазвежђу Змије, удаљен око 4.000 светлосних година од Земље. Овај пулсар ротира изузетно брзо, обављајући више од 10.000 ротација у минути, што га чини једним од најбрже ротирајућих познатих пулсара. Упркос пречнику од око 20 километара, његова маса је приближно 1,4 пута већа од масе Сунца, преноси Galaxies.
Пулсар је изузетно густа, брзо ротирајућа неутронска звезда, која емитује снажне млазове електромагнетног зрачења из својих магнетних полова. Ово зрачење долази у облику периодичних импулса, због чега пулсари делују као свемирски светионици. Пулсари настају када масивне звезде експлодирају у супернови и оставе иза себе компактно, брзо ротирајуће језгро.
Огроман дијамант
Планета PSR J1719−1438b је нешто масивнија од Јупитера, али са знатно мањим пречником, што указује на изузетно високу густину. Процене сугеришу да је њена густина око 23 пута већа од густине воде.
Сматра се да је ова звезда састављена углавном од угљеника и кисеоника, с тим да је кисеоник вероватно присутан на површини, док се угљеник налази у дубљим слојевима. Због огромног притиска унутар планете, претпоставља се да је угљеник у кристалном облику, што значи да је ово небеско тело заправо огроман дијамант.
Овај пулсар орбитира око свог матичног пулсара на удаљености од око 0,004 астрономске јединице, што је мање од полупречника Сунца. Период орбите, односно њен дан је дуг само 2,17 сати, што значи да је изузетно близу свом матичном телу.
Верује се да је PSR J1719−1438b настала као резултат еволуције бинарног система звезда. Према овој хипотези, пулсар PSR J1719−1438b и његова звезда сапутница су првобитно били у бинарном систему. Након што је звезда сапутница еволуирала у црвеног џина, изгубила је спољашње слојеве због гравитационог утицаја пулсара, остављајући за собом језгро богато угљеником и кисеоником, које се временом кристалисало у дијамантну структуру, пише Гардијан.
