Нуклеарна гужва у Европи
Чему сада служи НАТО? Да ли су Америка и Европа и даље на истом курсу? Јесу ли Вашингтон и Брисел савезници? То су питања која се намећу после расправе Доналда Трампа и Володимира Зеленског у Овалном кабинету Беле куће. Амерички председник је госту из Украјине поручио да нема карте, читај адуте, да поставља услове за мир са Русијом. Осим тога, Америка више нема намеру да безусловно финансира сукоб који би по речима Доналда Трампа могао да прерасте у Трећи светски рат.
Зеленски који је потом избачен из Беле куће, одмах је отишао у Европу која га раширених руку примила у загрљај. Кад већ неће Америка, Европа је спремна да Украјини пружи подршку за наставак рата. Шта више, Европа више није сигурна у безусловно савезништво са Америком која води главну реч у НАТО-у.
Кичма Европе протеже се између Берлина и Париза. Кроз историју љути непријатељи, сада покушавају да направе нову европску одбрамбену платформу која би требало да буде ослоњена на француски нуклеарни арсенал. Париз је понудио да, за почетак у Немачкој, распореди своје авионе који могу да носе нуклеарно оружје.
Француска сада има око 290 ракета и бомби са атомским пуњењем. За време Хладног рата тај број је био двоструко виши. Највећи део нуклеарног арсенала под контролом Париза је распоређен на четири подморнице класе „Тријумф” од којих је свака наоружана са по 16 ракета. Свака од тих ракета може да носи од шест до десет термонуклеарних бојевих глава. Иначе, те подморнице базирају у Бресту и у сваком тренутку минимум једна је у патроли у Атлантском океану.
Преостали део француског атомског арсенала чува ваздухопловство које има задатак да у случају рата авионима типа „мираж 2000” одабране циљеве нападне атомским оружјем.
И Велика Британија је европска атомска сила. Према доступним подацима она има 225 ракета са нуклеарним бојевим главама. Од тог броја је око 120 оперативно на четири подморнице класе „Вангард”. Лондон намерава да стратешку подморничку флоту прошири са четири подморнице нове класе „Дреднот” за које ће бити развијене нове ракете носачи и бојеве главе. Иначе, у Лондону тврде да његов нуклеарни арсенал није усмерен ка унапред одређеним метама већ да чека команду да се унесу коодинате са циљевима.
У европски нуклеарни арсенал сигурно спадају и америчке нуклеарне бомбе. Оне су размештене по базама у Немачкој, Холандији, Белгији, Италији и Турској. Пентагон у Европи има на располагању око 100 атомских бомби типа Б-61. На аеродрому Клајне Брогел у Белгији се налази 20 таквих бомби. Исто толико се налази и у Немачкој, на аеродрому Бухел. У Италији се налази око 40 А-бомби и то у базама Авијано и Геди, на северу те земље. У Холандији се на аеродрому Волкел и у Турској у Инџирлику налази по 20 америчких атомских бомби. Њихову употребу може да нареди само Вашингтон.
Да ли је ово превише атомског оружја за наш континент. Стручњаци су дошли до закључка да би за крај наше цивилизације било довољно само 100 нуклеарних бомби.
