Nuklearna gužva u Evropi
Čemu sada služi NATO? Da li su Amerika i Evropa i dalje na istom kursu? Jesu li Vašington i Brisel saveznici? To su pitanja koja se nameću posle rasprave Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Američki predsednik je gostu iz Ukrajine poručio da nema karte, čitaj adute, da postavlja uslove za mir sa Rusijom. Osim toga, Amerika više nema nameru da bezuslovno finansira sukob koji bi po rečima Donalda Trampa mogao da preraste u Treći svetski rat.
Zelenski koji je potom izbačen iz Bele kuće, odmah je otišao u Evropu koja ga raširenih ruku primila u zagrljaj. Kad već neće Amerika, Evropa je spremna da Ukrajini pruži podršku za nastavak rata. Šta više, Evropa više nije sigurna u bezuslovno savezništvo sa Amerikom koja vodi glavnu reč u NATO-u.
Kičma Evrope proteže se između Berlina i Pariza. Kroz istoriju ljuti neprijatelji, sada pokušavaju da naprave novu evropsku odbrambenu platformu koja bi trebalo da bude oslonjena na francuski nuklearni arsenal. Pariz je ponudio da, za početak u Nemačkoj, rasporedi svoje avione koji mogu da nose nuklearno oružje.
Francuska sada ima oko 290 raketa i bombi sa atomskim punjenjem. Za vreme Hladnog rata taj broj je bio dvostruko viši. Najveći deo nuklearnog arsenala pod kontrolom Pariza je raspoređen na četiri podmornice klase „Trijumf” od kojih je svaka naoružana sa po 16 raketa. Svaka od tih raketa može da nosi od šest do deset termonuklearnih bojevih glava. Inače, te podmornice baziraju u Brestu i u svakom trenutku minimum jedna je u patroli u Atlantskom okeanu.
Preostali deo francuskog atomskog arsenala čuva vazduhoplovstvo koje ima zadatak da u slučaju rata avionima tipa „miraž 2000” odabrane ciljeve napadne atomskim oružjem.
I Velika Britanija je evropska atomska sila. Prema dostupnim podacima ona ima 225 raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Od tog broja je oko 120 operativno na četiri podmornice klase „Vangard”. London namerava da stratešku podmorničku flotu proširi sa četiri podmornice nove klase „Drednot” za koje će biti razvijene nove rakete nosači i bojeve glave. Inače, u Londonu tvrde da njegov nuklearni arsenal nije usmeren ka unapred određenim metama već da čeka komandu da se unesu koodinate sa ciljevima.
U evropski nuklearni arsenal sigurno spadaju i američke nuklearne bombe. One su razmeštene po bazama u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i Turskoj. Pentagon u Evropi ima na raspolaganju oko 100 atomskih bombi tipa B-61. Na aerodromu Klajne Brogel u Belgiji se nalazi 20 takvih bombi. Isto toliko se nalazi i u Nemačkoj, na aerodromu Buhel. U Italiji se nalazi oko 40 A-bombi i to u bazama Avijano i Gedi, na severu te zemlje. U Holandiji se na aerodromu Volkel i u Turskoj u Indžirliku nalazi po 20 američkih atomskih bombi. Njihovu upotrebu može da naredi samo Vašington.
Da li je ovo previše atomskog oružja za naš kontinent. Stručnjaci su došli do zaključka da bi za kraj naše civilizacije bilo dovoljno samo 100 nuklearnih bombi.
