Да ли су паркинг-места важнија од баштине?

Да ли су паркинг-места важнија од баштине? Ово питање представља суштину саопштења запослених у Народној библиотеци Србије које је прошле недеље одјекнуло у културној јавности. Алармантно звучи да је угрожено „више од пет милиона јединица грађе, драгоцени средњовековни рукописи, старе и ретке књиге и вредни легати које се овде чувају” зато што се на Светосавском платоу гради гаража на три подземна нивоа и укупне површине од готово 12.000 квадратних метара.

Градилишна ограда у Скерлићевој улици постављена је још крајем 2023. године. Гради се на све стране, па је мало коме пало на памет да таква „сценографија” може директно да утиче на библиотеку. Уосталом, изградња подземне гараже део је реконструкције платоа испред храма, чији је инвеститор Српска православна црква, уз помоћ Владe Србије. Како је писала „Политика”, ЈКП „Паркинг-сервис” је добило грађевинску дозволу за извођење припремних радова који су окончани у предвиђеном року – у марту прошле године. Грађевинска дозвола за изградњу гараже прибављена је у мају 2024, машине су почеле да раде два месеца касније, а све би требало да се заврши идуће године. Извођач радова је „Concord West”, а вредност пројекта је 1,2 милијарде динара. Аутори идејног решења гараже су фирме „PC art” и „Mitarh”, односно тим архитеката који чине академик Бранислав Митровић, Ђорђе Алфиревић, Јелена Митровић, Павле Стаменовић, Марија Миковић и Душица Миховски.

Градња без јавне расправе

Ова грађевинска фактографија битна је за хронологију догађаја, али не баца светло на проблем на који упућују запослени Народне библиотеке, а то је да библиотека „није дала начелну сагласност за изградњу гараже”, и то на основу „додатних стручних мишљења” која је тражила још пре четврт века. Наглашавају да је градња подземне гараже почела „без јавне расправе и сагласности НБС”.

„Истина је да нас нико ништа није питао, али питање је да ли смо ми надлежни. За нас је надлежан Градски завод за заштиту споменика културе, а њихов је став да библиотека није угрожена”, каже др Драгана Милуновић, заменица управника Народне библиотеке Србије.

Некако је прошло испод радара јавности да запослени библиотеке нису седели скрштених руку. „Библиотека се писмено обраћала на више адреса да изрази свој став неслагања према изградњи гараже”, додаје наша саговорница. У покушају да добијемо одговоре из Завода за заштиту споменика културе Београда до закључења броја остали смо без одговора.

Ови напори су очигледно били узалудни, па се зато у поменутом саопштењу сада апелује да се „изврши додатна процена грађевинског пројекта изградње подземне гараже, као и ризика по статичку стабилност зграде библиотеке, перспективе дугорочног слегања терена, могућих оштећења на згради и последичног продора воде у подземни депо НБС”. Такође, „од 2022. очекује се реализација пројекта проширења депоа библиотеке за смештај књига који је урадио исти архитектонски тим који је радио и пројекат подземне гараже, на челу са академиком и професором Браниславом Митровићем, али неопходно проширење библиотечког депоа у правцу Небојшине улице и поред свечаних и медијских најава никада није започело”.

Отежан приступ згради

Постоје и оперативни проблеми. Због радова на гаражи НБС је изгубила свој паркинг и улазни плато, што отежава приступ згради возилима за редовну доставу књига, ватрогасних и хитних служби, затворен је систем за евакуацију, угрожен је систем грејања. „Порушени су интегрално степениште и ивичњак зграде, приметне су и пукотине на тераси, иако је зграда НБС споменик културе, и комплетно је посечено околно дрвеће”, наводе запослени.

Важно је поменути и да идејно решење подразумева да ће кров полуукопаног дела будућег објекта правоугаоне основе бити озелењен. Кров укопаног дела гараже испред улаза у библиотеку биће раван и тај проходан кров требало би да постане пешачки плато. Веза између та два нивоа је остварена преко широког степеништа које је постављено управно на улаз у библиотеку и планирано је као место за одмор посетилаца.

Према речима запослених, остаје питање да ли је изградња гараже на три нивоа, уз саме темеље библиотеке и у близини Храма Светог Саве, најбоље урбанистичко, грађевинско и саобраћајно решење. Ако нам је културна баштина приоритет, онда се одговор сам намеће. Јер, паркинг-простор може да буде и на другој локацији, а другу националну библиотеку немамо.

С правом забринути

Раде Милић из Центра за урбани развој подсећа да је зграда Народне библиотеке је од почетка грађена наменски, за потребе чувања књига. „Пројекат је, поред надземног дела, који служи за издавање књига и читаонице, који сви грађани виде на Врачарском платоу, предвидео и велики депо испод земље урађен по стандардима за чување папирне грађе. У том огромном подземном складишту налазe се готово све књиге које су икад објављене у Србији, примерци свих новина од 19. века до данас. У фундусу се налазе преживели српски средњовековни рукописи од којих најстарији датирају из 13. века.”

Он додаје да су запослени у Народној библиотеци Србије као људи које краси стручност и одговорност свесни блага које им је поверено на чување, с правом веома забринути због сулуде одлуке да се непосредно уз ову подземну ризницу ископава паркинг. „Морамо да будемо свесни ризика и последица. Свака интервенција у непосредном окружењу нарушава постојеће стање и доводи до ризика да заувек изгубимо непроцењиво благо. Ризично је изводити радове који могу да поремете тло око саме грађевине. Копање три нивоа гараже задире дубоко у темеље библиотеке и може да проузрокује пукотине на зидовима. Слегање тла оптерећеног новоизграђеним објектом такође може довести до поремећаја који могу да утичу на стабилност грађевине.”

Милић упозорава да је пракса у претходном периоду показала велико опадање стандарда у грађевинарству. Подсећа да је пад надстрешнице у Новом Саду само један од случајева који показује аматеризам, немар и јавашлук који заједно са корупцијом влада у грађевинској индустрији.

„Небројени примери рушења, оштећења околних грађевина довели су до општег неповерења јавности у фирме које се данас баве изградњом. У овом случају последице по националну просвету и културу могу бити катастрофалне. Папир је јако осетљив за чување и продор мале количине воде или влаге може проузроковати да се трајно оштети или чак уништи. Библиотеке представљају меморију једног народа. Уколико ризикујемо да због гаража останемо без сећања, записа и трагова прошлости, немамо никакву будућност”, закључује наш саговорник.

Део саопштења Пленума Народне библиотеке Србије

Библиотека је у потпуности изгубила свој паркинг и улазни плато што отежава приступ згради, посебно возилима за редовну доставу књига, као и приступ ватрогасних и хитних служби у случају несреће.

Затворен је сигурносни систем за евакуацију Библиотеке у случају ратне или неке елементарне опасности. Угрожен је и систем грејања НБС.

 Порушено је интегрално степениште и ивичњак зграде, приметне су и пукотине на тераси, иако је зграда Народне библиотеке Србије заштићена као споменик културе и представља репрезентативну грађевину нашег модернизма. Комплетно је посечено и околно дрвеће.

Ризик по статичку стабилност зграде Библиотеке, перспективе дугорочног слегања терена, могућих оштећења на згради и последичног продора воде у подземни депо НБС.