Словачка кућа као уметничко дело
У равници војвођанских насеља одавно су се издалека препознавале словачке куће, по својим пастелним бојама, а ако би врата била отворена увек је могла да се види богато осликана унутрашњост. То су, на најбољи начин представиле сликарке школе Словачке наиве из Ковачице, како каже за „Моју кућу” историчарка уметности Јармила Ћендић.
„Са спољашне стране, архитектонски то је типична кућа коју срећете у Бачкој или Банату, без обзира на то ко је у њој живео. Али је разлика у приказу ентеријера. Код Словака се знало на који начин се осликавају углови, на који начин се сликају фриз или бордура испод таванице и како се украшавају зидови. Лако је препознатљиво ком националном идентитету тај ентеријер припада, због чега су га сликарке наиве увек наглашавале. Цвеће је карактеристичан мотив украса, а потом и орнаменти на угловима који су њима истицани. Бордура или 'фриз' испод таваница увек је давала топлину унутрашњем амбијенту. У складу са тим 'фризом' зидане пећи су се осликавале, како би улепшале унутрашњи простор. Увек су на поду биле код Словака крпаре у дугиним бојама. У разнобојним нијансама их правећи, Словакиње су увек хтеле да допринесу веселијем интеријеру”, како каже Јармила.
Словачке куће, наставља, кречиле су се увек с пролећа и углавном су разнобојне, иако преовлађује плава. Словаци који су се доселили у Војводину, иначе, прихватили су с прва војвођански, најчешће банатски начин градње. Били су то домови са два до три прозора до улице, куће дугачке позади, са заобљеним предњим зидом на три воде. У почетку су биле набијене од глине и сламе, да би касније сами пекли циглу градећи их.
„Осликаване су у више слојева. Кућа, односно њена унутрашњост украшавана је по угледу на народне ношње. У богатијим кућама је осликавана и таваница, а у сиромашнијим само зидови. Спољашност је била таква да је свака кућа имала цоклу, избочину на фасади, која је била различите боје од предњег зида. Куће су кречене су у разним пастелним бојама, има и розе и зелених, али већина кућа Словака је у целини кречена у комбинацији бело-плаво”, каже саговорница.
„Као главна карактеристика словачке куће споља може да се издвоји доминантност боје, а нарочито плаве на зидовима кућа”, како наводе и стручњаци Завода за културу војвођанских Словака. После одласка Турака са подручја Војводине крајем 17. и почетком 18. века, ове области насељавају Румуни, Мађари, Словаци, Русини... У складу са развојем кућа, Словаци врло брзо, пре него многи, после првобитних земљаних кућа почињу да граде куће од трајнијих материјала чију су изградњу већ познавали. Прве куће Словака имале су зидове од набоја, ћерпића или иловаче у комбинацији с плетером. После трске, за кровну конструкцију се због близине Фрушке горе употребљавало дрво.
Под утицајем немачке архитектуре, пред крај 19. века почињу да се граде „преке куће”, односно оне са двокрилном капијом на средини или „ајнфортом” кроз који су пролазила кола са плодовима из поља.
Народна архитектура Словака у Војводини најближа је градитељству јужне Словачке, због сличних природних услова. Најстарије куће су трособне: улазна, главна и стражња соба. Са тремом, добиле су временом и девојачку собу. У задњем делу куће налазила се сељачка пећ која се користила и за грејање и за спремање хране. У центру Бачког Петровца налази се први словачки објекат у Војводини са етажом или спратом, здање у ком је смештена Матица Словачка у Србији.
