Мајчино млеко није само храна
Дојење је један од најприроднијих и најважнијих начина да беба добије све што јој је потребно за здрав почетак живота. Мајчино млеко није само храна. Оно је и заштита, лек и утеха. Препуно је прилагођених хранљивих материја, које се мењају у складу с потребама бебе.
Прве капи млека које беба упије одмах након рођења, прва жућкаста течност – колострум је „течно злато”, јер је препуна антитела, беланчевина и имунолошких фактора, који јачају бебин имунитет и помажу јој да се прилагоди спољашњем свету.
Колострум садржи имуноглобулине (IgA, IgG, IgM) који штите бебу од инфекција, делује као природни пробиотик и помаже у развоју здраве цревне флоре.
Помаже избацивање меконијума, прве бебине столице, а смањује и ризик од физиолошке жутице. Богат је факторима раста, који помажу развој бебиног дигестивног система.
Колострум је присутан и код мајки које касније немају много млека, тако да и ако се доји само првих неколико дана, беба има велику корист.
Док је за неке мајке дојење прелепо и лако искуство, за друге, међутим, може бити велики изазов. Посебно оне жене које немају довољно млека, које из медицинских разлога не могу да доје или су прошле кроз естетске или реконструктивне операције дојки, могу да се суоче с осећајем кривице или несигурношћу.
Мајке које не могу или не желе да доје, друштво често посматра с осудом. Притисак да се беба доји може да буде огроман, а реалност за неке жене, без обзира на труд и жељу, јесте да једноставно немају довољно млека. То може да буде резултат хормоналних проблема, анатомских карактеристика дојки, стреса или других медицинских разлога.
Кад млека нема довољно
Ако је производња млека мала, а млечне жлезде су у физиолошкој нормали, постоје начини да се подстакне лучење млека. Неки од савета за повећање лучења мајчиног млека обухватају често стављање бебе на дојку – принцип понуде и потражње може помоћи. Затим је важна правилна исхрана и хидратација мајке, јер довољно течности и балансирана исхрана подржавају лактацију. Битан је и контакт кожа на кожу – беба на мајчином стомаку и грудима подстиче хормон окситоцин, важан за дојење.
Дојење је лако доступно и приступачно, а доприноси добром здрављу током целог живота. Адолесценти и одрасли који су дојени као бебе, имају мање шансе да буду гојазни, мање је вероватно да ће имати дијабетес типа 2 и боље пролазе на тестовима интелигенције.
Мајчино млеко је безбедно и садржи антитела која помажу у заштити од дијареје и упале плућа, а то су два примарна узрока смртности деце широм света, поготово у неразвијеним подручјима.
Дојење, такође, користи и мајкама. Повезано је са природном (мада не и потпуно сигурном) методом контроле рађања (98 одсто заштите од трудноће у првих шест месеци након рођења).
Према неким студијама, такође, смањује ризик од рака дојке и јајника, дијабетеса типа 2 и постпорођајне депресије.
Глобално, само 40 одсто одојчади млађих од шест месеци се искључиво доји.
Светска здравствена организација препоручује да мајке започну дојење у року од једног сата од рођења бебе, да одојчад првих шест месеци живота буде искључиво дојена, да би се постигли оптималан раст, развој и здравље, а да након тога одојчад добија нутритивно адекватну и безбедну чврсту храну, уз наставак дојења. Препоручљиво је дојење наставити до друге године или по жељи и дуже, јер мајчино млеко штити и од дечјих и инфективних болести.
Употреба пумпице
Употреба пумпице може да помогне у стимулацији и повећању количине млека, али за то је подједнако потребно стрпљење и подршка, која треба да стигне од блиских особа из окружења маме.
Мајчино млеко може безбедно да се замрзне у стерилним посудама или специјалним кесицама за млеко, најбоље одмах након измлазања. У замрзивачу може да се чува и до шест месеци, уз обавезно обележен датум како би се прво користило старије млеко.
Ако упркос свим напорима млека и даље нема довољно, постоје добре формуле и не треба мислити да je жена мање добра мама, поручују психолози.
Имплантати не морају бити препрека
Све више жена имало је естетске операције груди, укључујући увећање (силиконски имплантати), редукцију или реконструктивне захвате након малигних болести. Питање које њих мучи јесте да ли ће моћи да доје.
Одговор зависи од врсте операције и начина на који су ткива и млечни канали очувани.
Силиконски имплантати, ако су постављени испод мишића, обично не утичу на способност дојења. Ако су млечни каналићи пресечени или оштећени током операције дојки, количина млека може да буде смањена.
Реконструктивне операције након мастектомије често значе да дојење неће бити могуће, али то зависи од поступка.
Маме с имплантатима могу имати тешкоћа с надолажењем млека или мањим протоком, али могу успешно да доје.
Стручњаци за лактацију истичу да је најважније, ипак, да беба буде нахрањена, сува, вољена и сигурна, а начин на који се то постиже зависиће од могућности и околности.
