Majčino mleko nije samo hrana
Dojenje je jedan od najprirodnijih i najvažnijih načina da beba dobije sve što joj je potrebno za zdrav početak života. Majčino mleko nije samo hrana. Ono je i zaštita, lek i uteha. Prepuno je prilagođenih hranljivih materija, koje se menjaju u skladu s potrebama bebe.
Prve kapi mleka koje beba upije odmah nakon rođenja, prva žućkasta tečnost – kolostrum je „tečno zlato”, jer je prepuna antitela, belančevina i imunoloških faktora, koji jačaju bebin imunitet i pomažu joj da se prilagodi spoljašnjem svetu.
Kolostrum sadrži imunoglobuline (IgA, IgG, IgM) koji štite bebu od infekcija, deluje kao prirodni probiotik i pomaže u razvoju zdrave crevne flore.
Pomaže izbacivanje mekonijuma, prve bebine stolice, a smanjuje i rizik od fiziološke žutice. Bogat je faktorima rasta, koji pomažu razvoj bebinog digestivnog sistema.
Kolostrum je prisutan i kod majki koje kasnije nemaju mnogo mleka, tako da i ako se doji samo prvih nekoliko dana, beba ima veliku korist.
Dok je za neke majke dojenje prelepo i lako iskustvo, za druge, međutim, može biti veliki izazov. Posebno one žene koje nemaju dovoljno mleka, koje iz medicinskih razloga ne mogu da doje ili su prošle kroz estetske ili rekonstruktivne operacije dojki, mogu da se suoče s osećajem krivice ili nesigurnošću.
Majke koje ne mogu ili ne žele da doje, društvo često posmatra s osudom. Pritisak da se beba doji može da bude ogroman, a realnost za neke žene, bez obzira na trud i želju, jeste da jednostavno nemaju dovoljno mleka. To može da bude rezultat hormonalnih problema, anatomskih karakteristika dojki, stresa ili drugih medicinskih razloga.
Kad mleka nema dovoljno
Ako je proizvodnja mleka mala, a mlečne žlezde su u fiziološkoj normali, postoje načini da se podstakne lučenje mleka. Neki od saveta za povećanje lučenja majčinog mleka obuhvataju često stavljanje bebe na dojku – princip ponude i potražnje može pomoći. Zatim je važna pravilna ishrana i hidratacija majke, jer dovoljno tečnosti i balansirana ishrana podržavaju laktaciju. Bitan je i kontakt koža na kožu – beba na majčinom stomaku i grudima podstiče hormon oksitocin, važan za dojenje.
Dojenje je lako dostupno i pristupačno, a doprinosi dobrom zdravlju tokom celog života. Adolescenti i odrasli koji su dojeni kao bebe, imaju manje šanse da budu gojazni, manje je verovatno da će imati dijabetes tipa 2 i bolje prolaze na testovima inteligencije.
Majčino mleko je bezbedno i sadrži antitela koja pomažu u zaštiti od dijareje i upale pluća, a to su dva primarna uzroka smrtnosti dece širom sveta, pogotovo u nerazvijenim područjima.
Dojenje, takođe, koristi i majkama. Povezano je sa prirodnom (mada ne i potpuno sigurnom) metodom kontrole rađanja (98 odsto zaštite od trudnoće u prvih šest meseci nakon rođenja).
Prema nekim studijama, takođe, smanjuje rizik od raka dojke i jajnika, dijabetesa tipa 2 i postporođajne depresije.
Globalno, samo 40 odsto odojčadi mlađih od šest meseci se isključivo doji.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da majke započnu dojenje u roku od jednog sata od rođenja bebe, da odojčad prvih šest meseci života bude isključivo dojena, da bi se postigli optimalan rast, razvoj i zdravlje, a da nakon toga odojčad dobija nutritivno adekvatnu i bezbednu čvrstu hranu, uz nastavak dojenja. Preporučljivo je dojenje nastaviti do druge godine ili po želji i duže, jer majčino mleko štiti i od dečjih i infektivnih bolesti.
Upotreba pumpice
Upotreba pumpice može da pomogne u stimulaciji i povećanju količine mleka, ali za to je podjednako potrebno strpljenje i podrška, koja treba da stigne od bliskih osoba iz okruženja mame.
Majčino mleko može bezbedno da se zamrzne u sterilnim posudama ili specijalnim kesicama za mleko, najbolje odmah nakon izmlazanja. U zamrzivaču može da se čuva i do šest meseci, uz obavezno obeležen datum kako bi se prvo koristilo starije mleko.
Ako uprkos svim naporima mleka i dalje nema dovoljno, postoje dobre formule i ne treba misliti da je žena manje dobra mama, poručuju psiholozi.
Implantati ne moraju biti prepreka
Sve više žena imalo je estetske operacije grudi, uključujući uvećanje (silikonski implantati), redukciju ili rekonstruktivne zahvate nakon malignih bolesti. Pitanje koje njih muči jeste da li će moći da doje.
Odgovor zavisi od vrste operacije i načina na koji su tkiva i mlečni kanali očuvani.
Silikonski implantati, ako su postavljeni ispod mišića, obično ne utiču na sposobnost dojenja. Ako su mlečni kanalići presečeni ili oštećeni tokom operacije dojki, količina mleka može da bude smanjena.
Rekonstruktivne operacije nakon mastektomije često znače da dojenje neće biti moguće, ali to zavisi od postupka.
Mame s implantatima mogu imati teškoća s nadolaženjem mleka ili manjim protokom, ali mogu uspešno da doje.
Stručnjaci za laktaciju ističu da je najvažnije, ipak, da beba bude nahranjena, suva, voljena i sigurna, a način na koji se to postiže zavisiće od mogućnosti i okolnosti.
