Шта се то чује у далеком свемиру
Снопови плазме детектовани су на много већој удаљености од Земље. Када се конвертују у аудио-сигнале добија се звук сличан оном који испуштају птице
Звук који подсећа на цвркут птица, али у дубоком свемиру, открили су недавно кинески научници, а пренели светски медији. Реч је о сноповима плазме, познатим под називом хорус таласи, који су детектовани на много већој удаљености од наше планете него што је то до сада био случај, а кад се конвертују у аудио-сигнале, високе ноте ових звукова поистовећују се с тоновима које испуштају птице.
Према писању „Њујорк поста”, експерти су овај звук сада регистровали на удаљености већој од око 100.000 километара од Земље, где раније нису откривени никакви тонови.
„То отвара нова питања о физици и могућност нових открића у тој области”, рекла је астрофизичарка Алисон Џејнс с Универзитета у Ајови, која није била укључена у поменуто истраживање које је прошле седмице објављено у часопису „Нејчер”.
Иако још нису сигурни због чега долази до стварања оваквих звукова, експерти сумњају да Земљино магнетно поље можда има неке везе с овом појавом.
Овај необични звук из космоса регистровале су две свемирске сонде Америчке свемирске агенције, које су на мисију са Земље кренуле 2015. године. Међутим, научници су и раније регистровали сигнале из свемира који су подсећали на цвркут птица, али на много мањој удаљености од Земље. Како напомињу, деценијама се на радио-антенама, укључујући пријемнике на истраживачкој станици на Антарктику шездесетих година прошлог века, чуо звук који је подсећао на оглашавање птица, али је допирао из Земљине близине.
„Новооткривени хорус таласи су међу најјачим и најзначајнијим у свемиру”, напоменуо је аутор студије.
Они чак могу да произведу високоенергетске електроне способне да скрамирају сателитске комуникације.
„Они су једни од најјачих и најзначајнијих таласа у свемиру”, рекао је аутор студије Ченгминг Лију с пекиншког универзитета.
Научници последњих година проналазе многа нова открића у свемиру захваљујући космичким сондама, моћним телескопима и другим модерним уређајима, а посебно уз помоћ свемирских телескопа „Џејмс Веб” и „Хабл”. Тако је крајем прошле године „Веб” регистровао звездано јато НГЦ 602 које се налази на ободу Малог Магелановог облака, једне од галаксија најближих Млечном путу. Невероватне фотографије направљене су комбинацијом инфрацрвених зрака „Џејмса Веба” и Насине рендгенске опсерваторије „Чандра”.
