Šta se to čuje u dalekom svemiru
Snopovi plazme detektovani su na mnogo većoj udaljenosti od Zemlje. Kada se konvertuju u audio-signale dobija se zvuk sličan onom koji ispuštaju ptice
Zvuk koji podseća na cvrkut ptica, ali u dubokom svemiru, otkrili su nedavno kineski naučnici, a preneli svetski mediji. Reč je o snopovima plazme, poznatim pod nazivom horus talasi, koji su detektovani na mnogo većoj udaljenosti od naše planete nego što je to do sada bio slučaj, a kad se konvertuju u audio-signale, visoke note ovih zvukova poistovećuju se s tonovima koje ispuštaju ptice.
Prema pisanju „Njujork posta”, eksperti su ovaj zvuk sada registrovali na udaljenosti većoj od oko 100.000 kilometara od Zemlje, gde ranije nisu otkriveni nikakvi tonovi.
„To otvara nova pitanja o fizici i mogućnost novih otkrića u toj oblasti”, rekla je astrofizičarka Alison Džejns s Univerziteta u Ajovi, koja nije bila uključena u pomenuto istraživanje koje je prošle sedmice objavljeno u časopisu „Nejčer”.
Iako još nisu sigurni zbog čega dolazi do stvaranja ovakvih zvukova, eksperti sumnjaju da Zemljino magnetno polje možda ima neke veze s ovom pojavom.
Ovaj neobični zvuk iz kosmosa registrovale su dve svemirske sonde Američke svemirske agencije, koje su na misiju sa Zemlje krenule 2015. godine. Međutim, naučnici su i ranije registrovali signale iz svemira koji su podsećali na cvrkut ptica, ali na mnogo manjoj udaljenosti od Zemlje. Kako napominju, decenijama se na radio-antenama, uključujući prijemnike na istraživačkoj stanici na Antarktiku šezdesetih godina prošlog veka, čuo zvuk koji je podsećao na oglašavanje ptica, ali je dopirao iz Zemljine blizine.
„Novootkriveni horus talasi su među najjačim i najznačajnijim u svemiru”, napomenuo je autor studije.
Oni čak mogu da proizvedu visokoenergetske elektrone sposobne da skramiraju satelitske komunikacije.
„Oni su jedni od najjačih i najznačajnijih talasa u svemiru”, rekao je autor studije Čengming Liju s pekinškog univerziteta.
Naučnici poslednjih godina pronalaze mnoga nova otkrića u svemiru zahvaljujući kosmičkim sondama, moćnim teleskopima i drugim modernim uređajima, a posebno uz pomoć svemirskih teleskopa „Džejms Veb” i „Habl”. Tako je krajem prošle godine „Veb” registrovao zvezdano jato NGC 602 koje se nalazi na obodu Malog Magelanovog oblaka, jedne od galaksija najbližih Mlečnom putu. Neverovatne fotografije napravljene su kombinacijom infracrvenih zraka „Džejmsa Veba” i Nasine rendgenske opservatorije „Čandra”.
