Они се послу искрено радују

У београдском „Мекдоналдсу” на Теразијама недавно су се, да прославе јубилеј и успешну сарадњу, окупили корисници Креативно-едукативног центра, који су своје прво запослење нашли овде. То и не би била вест да ова компанија већ дуже од две деценије нема слуха за социјалну инклузију: овде су многе особе с посебним потребама добиле први посао, што је у складу с пословном политиком фирме у САД и земљама Европе.

То нам је повод за разговор с Маргаретом Гретом Кецман, председницом Управног одбора Креативно-едукативног центра, који је основала.

– Удружење је основано 2002. године с идејом да припремимо наше кориснике, особе с интелектуалним и менталним инвалидитетом, за успешно укључивање у све сегменте живота, да их изведемо из изолације и да они постану равноправни чланови нашег друштва. То подразумева и радно ангажовање и запошљавање и један квалитетнији живот од оног који су водили – каже наша саговорница.

Болна тема – изолација

Изолација је болна тема за ове особе и њихове родитеље или старатеље. Грета Кецман подсећа да су ове особе док су у вртићима, предшколским и школским установама на неки начин укључене у друштво и имају активности ван куће. Али, када се једног дана редовно школовање заврши, наступа период изолације. Многи, посебно они који живе у унутрашњости, остају код куће, немају никакве активности, а доћи до посла велики је проблем. Родитељи се суоче с проблемом шта даље с децом, коме да се обрате...

– Постоје институције које обухватају особе с интелектуалним тешкоћама у оквиру дневних центара. Колико знам, на територији Београда постоји 14 дневних центара, где држава брине о тим особама. Центри пружају квалитетну услугу збрињавања особа и до њих корисници имају организован превоз. У њима бораве особе од пет до 65 година, ако добију место у таквом дневном боравку. Међутим, капацитети нису довољни и не примају се сви. Зато постоји велика потреба за отварањем нових центара и то чине удружења грађана. Многа удружења грађана су основали родитељи управо због те потребе да збрину своју децу након школског узраста. У Београду у свакој општини постоји барем по једно удружење – објашњава Грета.

Она објашњава и како је аутизам једна од дијагноза која доводи особу у те центре, али су ту и млади који имају интелектуалне тешкоће, лаку, умерену, па и тешку ометеност. Родитељима је тешко када виде да њихово дете не иде у корак с вршњацима и углавном се тада обраћају здравственим установама где се успоставља дијагноза, односно деца по одређеним категоријама буду разврстана. Многим породицама то изузетно тешко пада.

– Међутим, свака мајка и отац бориће се да живот таквог детета буде мање тежак и проблематичан, покушаваће да му помогну, обратиће се свим установама које би могле да им помогну. Суочавање с тим проблемом неко теже доживљава, неко лакше. Неко заиста остане у неком депресивном стању дуго, родитељ то тешко прихвата чак и када су његова деца одрасла. Ипак, постоје родитељи који се врло добро носе с овим проблемом. Важно им је да је то дете задовољно – наводи наша саговорница.

Она посебно истиче један битан моменат: такво дете својом топлином, љубављу и нежношћу добија посебно место у породици и својој околини:

– Они заиста имају дивне квалитете: ако немају интелектуалне, они имају дивне људске квалитете. Та деца могу и да пруже и да приме дивну љубав – поручује Грета Кецман.

Посебно поглавље у њиховом животу настаје када одрасту, заврше редовно школовање и када би и сами да преброде изолацију, а то се постиже њиховим радним ангажманом. Како да и они свако јутро одлазе и враћају се поподне с посла?

Грета је била уметник, солиста Балета Народног позоришта у Београду, али је сасвим случајно почела да ради с групом деце са сметњама у развоју. Кроз тај контакт с њима развијала се љубав, али и свест да они имају и више потребе од оних за игром, забавом и дружењем.

– Они могу да раде једноставне, али ипак потребне послове у разним фирмама. Препознала сам ту потребу и када сам основала удружење. Давне 2004. године кренула сам од „Мекдоналдса”. Пријатељица Американка охрабрила ме је да се прво њима обратим, јер имају праксу запошљавања ових особа. За ове готово две деценије сарадње кроз тај пројекат је прошло стотине младих. Убрзо су се у запошљавање укључиле и бројне наше фирме: „Делта холдинг”, „Паркинг сервис”, Јеврејска општина, мање продавнице... Затим и Клинички центар Србије, „Хоум центар”, Народно позориште, Београдска филхармонија... Наши корисници обављали су различите послове, рецимо, у Филхармонији делили су програм, дочекивали посетиоце. Али, нажалост, пандемија короне многе програме је зауставила – наводи Грета.

У овом часу сарадња се обавља с „Мекдоналдсом” и „Делезом”.

– Кроз радно ангажовање они раде на видљивим местима, што је битно не само за њих, него и за друштво у целини. Најбоља промена негативних ставова друштва према тим особама постиже се управо кроз програм радног ангажовања где грађани долазе у директан контакт с нашим корисницима и добијају искуство да су они способни да раде неке одређене послове, да могу и успешно да комуницирају, да су једноставно део нашег друштва. Тај наш програм је акредитован – каже Грета Кецман.

Али, нажалост, све ово је примењиво ипак само у великим градовима.

Неком само радно ангажовање

Међу особама с интелектуалним тешкоћама постоји, како нам је Маргарета Кецман објаснила, категорија оних који могу да буду запослени, као и сваки други грађанин и група оних који могу да буду радно ангажовани, али немају право да се запосле. Њима је одузета пословна способност, па немају право да потписују никакав документ, па ни уговор о раду. Они имају своје старатеље. Она додаје:

– Ми смо ипак пронашли легални пут да и њима помогнемо. Они за свој радни ангажман могу да добијају новчану награду, а не плату. Или да на неки други начин буду награђени, тако да њихов рад није злоупотребљен, нико их не експлоатише. Не можете да замислите колико је велика њихова срећа када иду да раде. Спреме се ујутру и иду на посао!

Друга категорија се ангажује преко Националне службе запошљавања, пошто им се одреди прва или друга категорија инвалидитета. Нормално им иде радни стаж, плата... Имају ту бенефицију да могу раније да оду у пензију.

Дружење и радионице

Креативно-едукативни центар налази се у Улици Краљевића Mарка број 4 и у њега свакодневно долази између 20 и 30 особа, с којима раде психолози, дефектолози, терапеути, уметници на различитим програмима. Простор су на 20 година 2011. добили од Скупштине града и Градског секретаријата за социјална питања, а собе је реновирала амбасада САД.