У свету научних истраживања сведоци смо сталних пробоја. Међутим, постоји један аспект који није у потпуности схваћен – поглед у будућност наше планете који нам пружа наука. Тај поглед садржи и дозу наде и дозу страха у вези с оним што нас чека.

Најновији додатак теорији смака света долази из истраживања Историјског факултета Универзитета у Бристолу, финансираног од стране општине Бристол. Ту је искоришћена снага суперкомпјутера како би се открила сложена судбина стално променљиве Земље. Прекретница у науци забележена је у раду објављеном крајем прошле године, који је изазвао таласе размишљања у научној заједници и шире.

Суперкомпјутер, користећи напредне алгоритме и огромне количине података, наводно је предвидео тачан датум смака света. Према његовим прорачунима, човечанство би могло да се суочи с катаклизмичним догађајем који би означио крај цивилизације какву познајемо.

Анализа је обухватала факторе као што су климатске промене, исцрпљивање природних ресурса, политичке напетости, као и технолошке ризике попут вештачке интелигенције и биолошког инжењеринга. Комбиновањем ових параметара, суперкомпјутер је израчунао када би могао да наступи кључни тренутак.

Последице формирања Пангее Ултиме

Иако скептици истичу да овакве прогнозе треба узети с резервом, стручњаци упозоравају да је ово упозорење које не треба игнорисати. Без обзира на тачност предвиђања, јасно је да се свет суочава с озбиљним изазовима који захтевају хитну пажњу и деловање, преноси Премијер дејли.

Користећи огромне рачунске могућности суперкомпјутера, истраживачи су кренули у монументални подухват. Њихов циљ био је анализа огромних количина геолошких и атмосферских података како би се суочили с изазовом предвиђања судбине човечанства на Земљи. Истраживање се фокусирало на геолошки аутоматизам, односно неизбежно померање тектонских плоча – огромних слојева који чине Земљину кору.

Према добијеним подацима, ове тектонске плоче ће се временом спајати, стварајући једну огромну целину. Научници су је назвали Пангеа Ултима, у част древне суперконтиненталне Пангее која се пре неколико еона фрагментисала, стварајући континенте какве данас познајемо.

„Нова суперконтинентална структура изазвала би троструки удар – ефекат континенталности, топлије Сунце и веће концентрације угљен-диоксида у атмосфери, што би резултирало екстремним порастом температуре на већем делу планете“, објаснио је др Александар Фарнсворт, члан истраживачког тима, које би биле последице овог сеизмичког преуређења.

Према овом сценарију, температуре би у многим подручјима рутински прелазиле незамисливих 40-50 степени Целзијуса. Уз то, изузетна влажност ваздуха би додатно отежала способност људског тела да ослобађа топлоту, чинећи опстанак сисара на оваквој планети изузетно тешким.

Статистике кажу да би само 8 до 10 процената површине Пангее Ултиме било погодно за живот, док би остало било пустиња. Међутим, и та мала подручја била би пуна опасности, са честим вулканским активностима и екстремним временским условима који би константно угрожавали становништво.

Ипак, у овом наизглед мрачном сценарију постоји трачак наде. Најважнија чињеница је да се ово предвиђање односи на период који ће се можда догодити за око 250 милиона година. То значи да је ова будућност далеко изван домашаја садашње цивилизације. Додатно, то нам даје довољно времена да се припремимо за потенцијалне изазове који могу да настану пре него што дође до ових драстичних промена.