Како изгледа Малерова кућица за компоновање

Нисмо могли да одолимо, а да не засвирамо на аутентично очуваном клавиру Густава Малера у његовој идиличној кућици за компоновање, од свега неколико квадрата, на самој обали језера Атерзе, у аустријској вароши Штајнбах у Горњој Аустрији, у регији Салцкамергут, чија нам је врата отворила љубазна кустоскиња Јохана Киблер.  

Бежећи из пренасељеног Беча, у којем је публика на његовим наступима била бучна и неваспитана, инспирацију за нека од својих највећих дела,проналазио је управо овде, у тишини и миру и са величанственим погледом на пространо језеро које смирује и које му је донело утеху од велике боли због губитка чланова породице.

У овој кућици за компоновање, како је називао свој летњиковац, настале су његове најпознатије композиције: Друга и Трећа симфонија. Језеро Атерзе и околна природа имали су огроман утицај на Малерову музику. Инспирацију је проналазио у планинама, води и свеприсутном миру. Овај амбијент му је омогућио да се посвети интроспекцији и развије свој јединствени музички стил, али и нађе душевни мир.

Иако је био на челу Бечке државне и Њујоршке метрополитен опере и филхармоније, дела овог Јеврејина и романтичара, бечког ђака, често нису била схваћена. Како то обично и бива у историји, Малерове монументалне композиције тек су касније препознате као кључне за развој класичне музике у 20. веку.

Како смо сазнали од Јохане Киблер, и поред свих потешкоћа, Густав Малер, иако не много наочит, био је омиљен међу женама. А његово време проведено на језеру Атерзе представља не само плодоносан период у његовом уметничком стваралаштву већ и симбол његове повезаности са природом као извором инспирације.

А ми додајемо – ко с оваквим погледом на плаветно незагађено пространство не би био инспирисан за велика дела?!