Неодољиви шарм радничког града
Гајдаши обучени у килтове, досадна киша и ужурбани пословни људи обележја су највећег шкотског места, некада познатог по бродоградилишту и тешкој индустрији
Лежерно обучени пословни људи с ранцима на леђима, огромни улични мурали, гајдаши обучени у килтове и досадна киша само су нека од обележја највећег шкотског и петог по величини града у Великој Британији.
За разлику од шкотске престонице Единбурга, која је удаљена само 75 километара, Глазгов није толико познат по велелепним грађевинама, историјском наслеђу и туристичким знаменитостима. То је и даље претежно индустријски град, некада чувен по огромном бродоградилишту и тешкој индустрији. Ипак, већ деценијама индустрија је у благој рецесији.
Хладна клима, срдачни Шкоти
Ни клима овде није претерано пријатна. Честе су кише, удружене с јаким ветром, посебно у касну јесен и зиму. Зато није случајно да изумитељ непромочиве тканине за кишне мантиле, Чарлс Мекинтош потиче баш из овог града. Такво време, односно клима је и разлог зашто су у Глазгову, па и шире, у целој Шкотској, зграде грађене углавном без тераса.
Али, ту су зато Шкоти.
„Људи у Великој Британији важе за затворене и помало препотентне, али у Глазгову, као уосталом и целој Шкотској то није случај. Сви су љубазни, учтиви, спремни да вам помогну и саслушају када им се обратите. Нема оне нервозе, нити ужурбаности карактеристичне за велике градове. Осећају опуштености доприносе и улични мурали, по којима је овај град чувен, пролазници у традиционалној шкотској одећи, улични свирачи, галерије”, истиче Ирена Тодоровић, која се недавно вратила из Глазгова.
Смештен је на западу Шкотске, у долини реке Клајд, са 630.000 становника у ужем градском језгру и око 1.300.000 са предграђима. Његова историја нераскидиво је везана и с успонима и падовима британске империје.
Назив града потиче од шкотске речи зелена долина што описује како је ово подручје, вероватно, некада изгледало. Те долине одавно више нема, али има мноштва паркова по којима је овај град познат, па се сматра за један од најзеленијих у Великој Британији.
Глазгов је основан у 12. веку, а већ у 15. добио је статус слободног краљевског града. Тада је завршена и изградња Катедрале Светог Мунга, заштитника града и светитеља који је у раном средњем веку преобратио Шкотску у хришћанство. Катедрала је изграђена на месту где је и раније постојала црква и очувана је до данас, тако да представља један од симбола града и једну од ретких грађевина сачуваних из тог времена. На брду изнад катедрале налази се и старо гробље, с мноштвом интересантних споменика, одакле се пружа леп поглед на град.
Убрзо по добијању статуса слободног краљевског града, Глазгов је добио и универзитет, један од најстаријих у Великој Британији, основан 1451. године. У граду су касније основана још два универзитета, тако да их сада има три, али је Универзитет Глазгов и даље најпопуларнији. Иначе, због три универзитета који се овде налазе у Глазгову борави велики број студената из целог света, што овом граду даје посебну атмосферу.
Највећи успон град је доживео у 18. и 19. веку, у време индустријске револуције, када је постао центар тешке индустрије и једно од највећих бродоградилишта у Европи. Отворене су железара, фабрика хемијске индустрије, у околини су рудници, железницом је град повезан с осталим деловима Велике Британије. Тада је Глазгов добио и епитет радничког града што је карактеристика која га уз све промене до данас није напустила. У то време, а посебно у 19. веку, изграђена је и већина грађевина у центру града по којима је он и данас познат.
„На Тргу краља Џорџа налази се Градска већница, изграђена 1888. године, која је један од симбола Глазгова. У њеној близини налазе се и бројни споменици, међу којима се издвајају статуа песника Валтера Скота, споменик Џејмсу Вату, проналазачу парне машине који је рођен у овом граду, биста војводе од Велингтона, с карактеристичном црвеном капицом, биста краљице Викторије. У близини се налазе и друге знаменитости града из тог времена, као и најважнији музеји и галерије. Улаз у многе од њих је бесплатан, али уз услов да се термин унапред закаже”, објашњава Ирена Тодоровић.
Осим по индустрији, Глазгов је познат као један од центара уметности. То датира још од краја 19. века када је, заслугом Чарлса Мекинтоша, овај град постао центар „Арт нове”, по многима једног од последњег оригиналног уметничког покрета у Европи. Мекинтош је пројектовао зграде у облику сецесије, а једно од његових најпознатијих дела је зграда Глазговске уметничке школе.
Гастрономски рај
Наравно, какав би то био раднички град да нема ноћног живота, и то надалеко познатог. За то су задужени бројни пабови и клубови, познати по шкотском џину, пиву и, наравно, веселој атмосфери. Глазгов је и својеврсни гастрономски рај. Али због све већег броја житеља пореклом из Индије и земаља Далеког истока, шкотску кухињу последњих година све више замењује азијска. Глазгов је и град спорта, а сусрет два најпознатија клуба Селтика и Глазгов ренџерса један је од најпознатијих европских дербија. Тада у граду влада посебна атмосфера и све је подређено том догађају.
Љубитељима шопинга на располагању су бројни тржни центри и главна Бјукенан улица у којој се налазе радње и бутици светских брендова, али цене у њима нису баш ниске.
Када је реч о саобраћају, туристима се саветује да користе метро, који није много скуп и лак је за сналажење. Иначе, глазговски метро је трећи у свету по старости и кружног је облика, а чине га две линије и петнаестак станица. Аутобуски превоз је компликованији, јер га обавља више превозника, па се дешава да исти бројеви аутобуса иду у различитим правцима. Карта се плаћа на лицу места, а уколико сте на станици, возачу морате махнути, јер се може догодити да се не заустави.
„Капа” војводе Велингтона
„Капица” на глави војводе од Велингтона, споменику који је један од симбола града, сјајно осликава шкотски менталитет и смисао за хумор. Наиме, почетком осамдесетих година 20. века неки довитљиви Шкот попео се, усред ноћи, на бисту и војводи ставио саобраћајни чун (капу) на главу. Већ сутрадан „капа” је уклоњена, али се убрзо опет обрела на истом месту. И тако деценијама, чим би је власти склањале, неко би је поново враћао. Због тога су 2023. године градске власти чак покренуле иницијативу да се постоље споменика подигне, за шта су издвојена и значајна средства. Чим су грађани за то чули, покренули су петицију против тога. Од тада „капицу” више нико не дира.
Мурали и „Армадило”
Град је украшен бројним муралима, различите величине и често необичног изгледа, који се налазе на јавним и стамбеним зградама, зидовима напуштених фабрика, оградама... Последњих деценија, због све израженије деиндустријализације акценат се ставља на развој уметности, науке и услужних делатности. Велика атракција је и врло модеран научни центар и изложбена и концертна дворана названа „Армадило” или оклопник, јер обликом подсећа на ту необичну животињу.
