Сијају куполе храма Свете Петке

Ауто-путем кроз сремску равницу за око два сата стиже се у Семберију и њен административи центар Бијељину.

Пред градом налази се велики кружни ток с путоказима за Бањалуку, Павловића мост и етно-село Станишићи, а ми бирамо искључење ка центру града.

Већ одатле, у даљини с леве стране, путника поздрави одсјај сунца с позлаћеног петокуполног храма монументалног манастира Свете Петке у Бијељини.

Фреске и раскошни дуборези

Звук звона са звоника над улазном капијом одјекује равницом позивајући на литургију.

Уђосмо кроз капију у комплекс манастира. Велики број посетилаца и верника већ се окупио у горњој цркви посвећеној Светој Петки. У цркви постоји и доњи „зимски” храм посвећен руским светитељима.

У горњем храму присуствовали смо литургији, а после ње, с добијеним благословом митрополита зворничко-тузланског господина Фотија, започесмо разгледање и фотографисање унутрашњости доње и горње цркве. Опчињени лепотом осликаних фресака и икона као и раскошним дуборезима иконостаса и тронова, не приметисмо да смо остали више од сат и по у храму.

Порта је лепо уређена, смештена крај језера с воћњаком.

Позлаћене куполе карактеристичне су за руску архитектуру. На спољашњим зидовима цркве доминирају иконе Исуса Христа, Пресвете Богородице, Свете Петке и Светога Саве. Ту су и ликови руских духовних горостаса кнеза Владимира Кијевског, кнегиње Олге, Преподобног Симеона Мироточивог, све израђене техником мозаика. Изнад цокле цркве крупним словима у малтеру укруг око цркве налази се натпис с псалмом 22 „Господ је пастир мој и ничега ме неће лишити”.

Лево од храма издваја се конак, као и одлично осмишљен и уређен врт с летњим амфитеатром.

Наспрам западних улазних врата доминира скулптура страдале царске породице Романових у венцу, алеја са скулптурама великана српске државотворности и духовности, с централном скулптуром Свете Петке и чесмом.

Ту су и бисте Карађорђа, кнеза Милоша, Достојевског, патријарха Павла, Исидоре Секулић, Десанке Максимовић...

На северној страни манастирске порте, иза бисте Свете Петке, саграђен је меморијални центар с капелом посвећен Васкрсењу Исуса Христа с уписаним именима пострадалих и прогнаних Срба из последњег рата подручја Сарајева, Илијаша, Вогошће и Рајловаца.

Свештенослужитељу Васи Поповићу, нашем домаћину, било је драго што смо у манастир дошли баш пред црквену славу посвећену Светој Петки:

– Њен култ негује се у целом словенском свету. Мошти Свете Петке налазе се у саборном храму Молдавске митрополије у Јашију у Румунији. Биле су у Бугарској у Трнову. После пада Бугарске пренете су у Србију, на молбу кнегиње Милице султану Бајазиту у средњовековни град Жупањевац, садашња општина Рековац. Одатле су пренете у манастир Љубостињу па у Београд до његовог пада 1521. године. Тада их султан Сулејман сели с прогнаним становницима Београда у Цариград, а одатле их преносе у град Јаши, где се и данас чувају осим два прста шаке који се налазе у капели Свете Петке на Калемегдану.

Свештеник подсећа и да је идеја да се подигне овај комплекс потекла од владике Василија, који је на тадашњем запуштеном мочварном терену с пет језера откупио ситне парцеле и објединио их у једну. Онда су земљиште искрчили и посадили воћњак у једном делу, а тих пет језерцета спојили у једно. Терен су, како објашњава, издренирали и припремили за изградњу манастира. Сада је ово радо посећено молитвено и туристичко место, а ресторан под именом „Пет језера” подсећа на некадашња језерца. Земљиште око манастира је урбанизовано те је настало лепо уређено предграђе Бијељине.

Ресторан је закупио и домаћински брине о њему Миленко Зупур, такође прогнан с огњишта из сарајевске регије. У овом етно-ресторану могу се пробати специјалитети Семберије.

Сазнајемо и да су цркву градили најбољи мајстори из околине: зидари, тесари, столари, уметници све по плановима које је владика Василије донео с путовања и посета Русији.

Капела с именима жртава рата

Изашао је у сусрет прогнаним људима и њиховој жељи да се сагради капела, у којој ће бити уписана имена жртава одбрамбеног отаџбинског рата из сарајевске регије. Сада се ради живопис. Ови људи протерани из завичаја понели су и своје ископане мртве са собом. Сахранили су их по месним гробљима у новом завичају, а њихова имена уписали на плочама у капели. Спискови се стално допуњују.

Отац Васо посебно истиче да „овај манастир, по жељи владике Василија, треба да буде мост и веза између прошлости, садашњости и будућности свог православног света као и икона царске Русије и руске културе”.

Још треба напоменути да је покровитељ црквене славе Свете Петке ове године град Бијељина с градоначелником Љубишом Петровићем, с којим црква има одличну сарадњу.