На све стране лети парадајз
Највећа борба храном на свету привлачи много посетилаца на јединствени фестивал „Томатина”
Шпански град Буњол сваког лета постаје поприште правог ратног сукоба, у којем се као оружје користи искључиво парадајз! Мало место постало је крајем августа светски центар окупљања парадајз-ратника.
А све је почело када су четрдесетих година прошлог века угледни житељи Буњола организовали изложбу уметничког стваралаштва својих грађана, који су се такмичили у прављењу скулптура од папира и картона. Непажљиви посетилац срушио је велику скулптуру и изазвао гнев и љутњу аутора, који је с оближње тезге зграбио парадајз и почео њиме да гађа (и погађа) рушитеља. Овај се наљутио и узвратио истом мером. У борбу су се укључили и остали мештани и избио је општи метеж. Полиција је морала да интервенише и растури ионако већ упропашћену изложбу. Страсти су се мало смириле, међутим, следеће године неколико мештана унапред је припремило већу количину парадајза, чекајући прошлогодишње актере борбе. И опет је избило опште гађање парадајзом, па следеће године још веће и тако из године у годину.
Тако је, по причи и предању, с повећањем броја парадајз-ратника настао фестивал „Томатина”.
Десет шлепера црвених плодова
Летос је фестивал посетило 23.000 туриста из 51 државе света. Међу најбројнијима су посетиоци из Индије, који су нам открили да је прошлогодишњи велики филмски хит приказао управо овај фестивал и заинтересовао све младе Индијце да дођу и уживо виде како то све изгледа. Поред њих, бројни су туристи из Северне и Јужне Америке, Аустралије и Норвешке.
На почетку фестивала, организатори поставе у центру места науљену бандеру, на чијем се врху налази шунка. Задатак је да се направи људска пирамида и скине овај завидни комад меса. Игра се, популарно названа пало хабон (Palo Jabon), мора завршити пре почетка параде. Момци су се пењали, трудили се, клизили низ бандеру, падали, враћали се и изнова покушавали, али нису успели у својој намери. Главни подмазивач бандере уљем очигледно није штедео материјал. Публика је навијала, чекала и надала се, а организатор је у једном тренутку одлучио да (и поред неуспешног скидања шунке) започне парадајз-борба.
На договорен знак кренула је колона од десетак шлепера, напуњених тонама парадајза. У приколицама су многи учесници гађали посетиоце. Општи метеж који је уследио тешко је описати. На све стране лети парадајз, који се полако претвара у кашу. Када је понестало чврстог материјала за борбу, наставило се поливањем и прскањем соком од парадајза.
Сав приход у добротворне сврхе
Ова борба траје око два сата, након чега се учесници окупају у оближњем потоку или испред куће неког љубазног мештанина (који је извукао црево из гараже и пустио хладну воду). Након завршетка фестивала, организатори потпуно очисте град, као да никада ниједан парадајз није употребљен у борбене сврхе.
Ко једном осети огромну позитивну енергију у овој гужви, сигурно ће поново кренути у правцу Буњола. Треба још напоменути да се користи парадајз који није баш „у цвету младости”, а сав приход се употреби у хуманитарне сврхе. Ако желите да постанете прави парадајз-туриста, предлажемо да посетите Шпанију крајем августа. Сигурно ћемо се срести.
