Једно име, много лица

Александра Младеновић је мама, ћерка, супруга и једна од пацијенткиња с дијагнозом дифузни Б-крупноћелијски лимфом у ремисији која траје већ 10 година. Као члан Удружења пацијената оболелих од лимфома „Липа” дели своју причу о томе како је прошла кроз болест с циљем да се повећа ниво свести и знања јавности о лимфомима.

Израз лимфоми стоји испред групе болести познате као рак крви.

– Случајно сам открила болест, јер сам занемаривала прве симптоме. Малаксалост и благо повишена температура приписани су умору и темпу живота. Онда се на грудном кошу појавила израслина за коју сам мислила да је мртва кост. После два до три месеца израслина је почела да ми смета. Кренули су прегледи: анализа крви, рендген плућа... Испоставило се да је та моја „мртва кост” ребро, које је под силином притиска лимфома изнутра кренуло вани – прича Александра.

Присећа се како су после разних претрага – пункције туморске масе, анализа косне сржи – лекари прилично брзо, за три-четири месеца, поставили дијагнозу, а за мање од две недеље она нашла у болници. Имунолошко-хематолошка терапија трајала је шест месеци у шест циклуса, али је дала добар резултат.

Мотив да истраје добила је од докторке која јој је у једној реченици саопштила да има канцер, хематолошки малигнитет, али да се он данас успешно лечи. Од тада јој је порука да се ова врста рака успешно лечи била као мантра, али додаје да то није довољно. Врло је важна подршка породице, а Александра посебно хвали цео тим, сестре и докторке, које пацијентима не дају да се предају.

– Од када се завршио последњи дан моје терапије до данас ја се сматрам излеченом, што значи да нисам попила ниједан лек који лечи лимфом. Али су последице лечења остале, шећер варира у крви, мени је осам година требало да се вратим у нову нормалност, да научим да живим у новом телу с новим искуством. Подршка људи који су прошли тај трновит пут мотивисала ме је да се прикључим удружењу и да радим с људима, говорим о својој болести отворено колико год тешко било преживљавати је сваки пут када поновим исту причу – каже Александра Младеновић.

Кроз дугогодишњи волонтерски рад у удружењу схватили су да овакве приче много значе пацијентима који су прошли или пролазе кроз болест.

– Иако су наши животи различити, пут ка излечењу састоји се од сличних делова. Захваљујући пацијентима који су поделили своје приче настала је изложба: „Лимфом: једно име, много лица”.

На паноима се, поред фотографија, налази кју-ар код који усмерава на јутјуб канал Удружења пацијената „Липа”, где се могу чути искуства пацијената.

После Београда изложба се сели у Крагујевац, потом у Ниш.

– Овим малим кораком желимо да подржимо и оснажимо наше пацијенте и укажемо на важност ранијег препознавања симптома, правовремено јављање лекару, али и неопходности примене адекватне терапије у право време. Желимо да похвалимо и РФЗО што је омогућио да терапија буде доступна нашим пацијентима – поручила је наша саговорница.

Светски дан борбе против лимфома обележава се 15. септембра од 2004. године.

Постоје две основне групе, Хочкинов и много чешћи нон-Хочкинов лимфом Постоји, преко 80 различитих подтипова, неки су изузетно агресивни, док су неки спорорастући. Дифузни Б-крупноћелијски лимфом је најчешћи облик нон-Хочкиновог лимфома.

У Србији се сваке године дијагностикује око 1.200 пацијената с лимфомом.