ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: ВРМЏА

Док се многа мала места по Србији гасе, у овом насељу у подножју Ртња у последњих петнаестак година купљено је око сто кућа и плацева, а нови мештани постају чак и Американци

Омиљено место планинара (Фотографије ЛАГ)

Врмџа је место у подножју Ртња, дванаестак километара удаљено од Сокобање. Због чистог ваздуха и прелепе природе постало је познато и ван граница наше земље. Док се села у многим пределима Србије гасе, Врмџа добија нове становнике. У последњих петнаестак година четири породице су се доселиле из Зрењанина, неколико из Београда, Новог Сада, а становници су постали и странци, за сада из Америке, Швајцарске и Италије.

До сада је купљено укупно стотинак плацева за изградњу и кућа које су потом и реновиране у модерна стамбена здања

– Странци долазе и купују куће због чистог ваздуха, природе, близине Ртња и Сокобање. И ми смо се у месној заједници организовали и кренули још од 2006. године да стварамо амбијент за пословање. Могу с поносом да кажем да у селу имамо више од петсто становника, иако је оно не тако давно почело да се гаси. Ето, долазе чак и странци, али и многи људи из наших градова препознају у Врмџи слободу, природан начин живота, мир – каже Славиша Крстић, из Удружења ЛАГ (Локална акциона група) Ртањ.

Реновиране старе куће

До сада је купљено укупно стотинак плацева за изградњу и кућа које су потом и реновиране у модерна стамбена здања.

Врмџа је место у подножју Ртња

Најважније делатности су органска пољопривреда и ИТ сектор. Становништво Врмџе претежно се бави сточарством (говедарством, овчарством, козарством) и производњом здраве хране. Многи дарови природе и сељачкога рада продају се на пијаци у Сокобањи. Неколицина мештана бави се и пчеларством.

ЛАГ, Локална акциона група „Ртањ” покрива сва насељена места на подручју општина Сокобања и Бољевац, у жељи да удружи и повеже приватни, јавни и цивилни сектор како би се овај крај боље развијао. Резултат тога је да је само у последњих неколико година број туриста који годишње посети Врмџу порастао на осам хиљада. Сви они не пропуштају уживање у квалитетним производима домаћина, а то су: врмашка шљивовица и сир, ртањски мед. Атракције су и стена за пењање, бициклистичке стазе, мноштво извора...

Филмови на „Врмџа фесту” баве се темама живота на селу, туризма и екологије

За пораст становништва делом је одговорна и пандемија вируса корона, али и природа информатичког сектора која дозвољава рад од куће.

Одавде, из подножја Ртња може се уз помоћ лаптопа радити и за светске и домаће информатичке фирме и корпорације, каже наш саговорник и додаје да су за популарност Врмџе заслужни добар маркетинг и обновљена инфраструктура.

– Све ово смо урадили из буџета месне заједнице и нешто мало смо добили и од општине, без помоћи са стране. Али улажемо и у маркетинг, промовишемо се и преко интернета, али и на друге начине. Врмџа је позната и по планинарима и бициклистима, који су овде у претходним годинама организовали спортска такмичења.

Бициклистичке стазе

Реч Врмџа, слично као и Врнци, указује да су то места с много извора богатих водом. Стари су говорили „кад из облака врне киша, у баште треба наврнути воду”.  Организују се и манифестације, а једна од најпознатијих је „Врмџа фест”, фестивал документарног филма који се бави темама живота на селу, туризма и екологије.

Пре девет година урађено је пењалиште на стене, за пецароше ту је недалеко и језеро, а пре тринаест година отворен је и етно-музеј с изложених петсто предмета који сведоче како се некада живело, кад није било вај-фаја.

Врмашко језеро настало је после страшне провале облака, сада се вода у језеру обнавља с малог непресушног извора у близини и од кише и снегова.

Кроз село пролазе Врмашка река и Оравица. Врмашка или, како је још зову, Паклешка река тече кроз клисуру, а позната је и по томе што је на њој било много воденица од којих неке и данас раде. Село има неколико чесама, а околне шуме богате су лековитим биљем, купинама и печуркама. Надалеко је чувен ртањски чај, а одскоро и ртањски мед.

Берба лековитог биља и печурака

Посетиоци који дођу овде могу да обиђу атрактивна излетишта Латински град, планину Ртањ, Сокобању, извор Врмашке реке, да беру печурке и лековито биље или да се опробају у параглајдингу, малом фудбалу, бициклизму, кошарци...

Дуго је село Врмџа било препуштено само себи и нестајању, као и многа села у Србији. Али агилни и маштовити људи из овог краја схватили су потенцијале које крије природа на петсто метара надморске висине испод Ртња.

– Одлучили смо да градимо путеве, излетишта, да организујемо мото-трке и бициклизам, да се договарамо с планинарима на прављењу нових стаза и резултати су и већи него што смо се надали – каже Крстић.

 

Атракције су и стена за пењање

Град поред царског друма

Први пут се насеље Врмџа помиње у писаним документима у 3. веку. У средишту села доминира Латин град, римско утврђење за одбрану царског друма који је водио за Блиски и Средњи исток. У 6. веку град је дограђиван како би се Византија бранила од најезде словенских племена. Град се, касније, помиње у 14. веку као утврђено станиште богатих властелина, који су, у то време, трговали с трговцима из Дубровника. Врмџа се помиње и у турским књигама пореских обвезника. Остала су два зида старог утврђења и многе тајне. Сељаци сведоче да су налазили широке римске цигле с бројевима, делове копаља, стрелице, ковани бакарни новац, људске кости. С Латин града данас пуца видик на обрађене њиве, на воћњаке, Ртањ.

Традиционални „Врмџа фест”

Фест на ливади

И овог лета љубитељи документарног филма из целе Србије, не само професионалци него и аматери, приложили су своје радове за већ традиционални „Врмџа фест” , фестивал документарног филма. Када је новинарска РТС Ранка Јакшић 2011. године снимила филм о Врмџи „Странац у Србији” и за њега добила престижне међународне награде, родила се идеја да се и у подножју Ртња организује фестивал. Идеја је заживела још 2017. године, а од тада се у Врмџи, поред спортиста, рекреативаца, познавалаца старих заната, редовно окупљају и филмаџије, а организатори с поносом истичу да се поред платна на ливади окупи више гледалаца него у биоскопским салама. Најбољем аутору припада награда која носи име познатог режисера Петра Лаловића, а први лауреат био је Дејан Ђуровић.

Ртањски мед

Ртањски мед је заштићена географска ознака за вишецветни мед који се производи искључиво на дефинисаном географском подручју ове планине. У њему је анализом идентификовано чак 96 типова полена. Ртањски мед је почетком ове године добио првог овлашћеног корисника, а то је удружење Локална акциона група „Ртањ” из Сокобање, која за сада окупља 30 индивидуалних произвођача овог меда који су прошли процес сертификације.