У винограду, свој на своме

Не жале се сви ових дана на високе температуре. Милорад Милошевић из Великих Радинаца зна да његовом винограду на обронцима Фрушке горе сунце треба више од воде.

Своју винску причу овај Сремац започео је симболично подизањем винограда 19. августа 2012. године, на дан када је рођен римски цар Пробус у тадашњем Сирмијуму (Сремска Митровица).

Васкрснуо је Милорад некадашњи виноград императора у жељи да уради нешто за крај из којег је потекао. Ту, на Шуљамачкој главици, одакле поглед обухвата предео од Мајевице до Авале, Милошевић је дочекује своје госте на тераси винске куће ‒ Пробусовог храма, која је још у изградњи. А и добро се упознао с биографијом римског цара, који је укинуо забрану производње вина у римским провинцијама, и прву лозу засадио 280. године, баш на овим просторима.

Јужни положај Милорадовог винограда и надморска висина од 260 метра омогућавају добру осунчаност и проветреност тако да лозу прска само три пута годишње.

Шта је створио за 12 година

Он не крије да је пројекат који је започео пре 12 година захтевао огромна материјална улагања и пожртвовање. Његова животна прича послужила би као добар сценарио за филм.

По коренима потиче из Добрње код Бањалуке, на Мањачи.

– Отац Чеда је 1957. године дошао у Срем, подигао кућу. Гајили смо свилене бубе, свиње, обрађивали земљу ‒ прича Милорад коме је баба Јелица наденула надимак Бели. Јер, како објашњава, као дете био је потпуно бео, а онда се такав напис нашао и на етикети вина које производи.

Са 15 година, обучен, још се сећа, у гумене опанке и неки црвени шорц, 1972. године запутио се у Словенију на школовање. Видео је у новинама конкурс „Искре” из Крања за стипендију.

– Првих годину и по дана било је тешко. Нова средина, култура, језик. Пери, кувај ‒ присећа се.

Али завршио је занат, вишу школу и дипломирао на Правном факултету. Са 24 године именован је 1981. за директора хотелског комплекса „Центинера” у Бањолама на предлог словеначког извршног већа које је имало увид у његово ангажовање на радним акцијама. Наиме, на Ђердапу је организовао живот и смештај за више од 1.500 омладинаца, а у то време радио је и као шеф продаје резервних делова у „Искри”.

Сећа се да је услов за директорску фотељу био да прво прође све сегменте у раду хотела. Радио је и у праоници, и за шанком, и као конобар у ресторану…

Његова следећа степеница у каријери било је место директора у фабрици обуће „Планика”.

– Од 2000. године сам почео чешће да долазим у Србију како би отварао путеве словеначким предузећима да се врате на овдашње тржиште. Нисам озбиљно размишљао о повратку, али сам се разболео. Дијагностикован ми је рак дебелог црева, тако да сам схватио да је дошло време да променим начин живота, а и волео сам земљу, као и мој отац који је умро 2008. ‒ прича Милошевић.

Тако је Милорад 2010. године продао свој хотел код Марибора, купљен још 1997. године, а новац је уложио у куповину 200 хектара ораница у Срему.

Почео је да гаји пшеницу, кукуруз, репу... Помогао је обнову спортског аеродрома „Сремска Митровица”: направљена је дворана која је постала школа за пилоте и једриличаре, али и средиште великог пољопривредног сајма.

Сајам је, прича он, био организован по узору на сајам у Коменди у Словенији, који је настао волонтерским радом ватрогасаца, чланова локалног коњичког клуба, запослених у школи… Тако је било и у Великим Радинцима, све док организацију није преузела Сремска Митровица, од тада се сајам више не одржава.

– Највеће богатство сајма за мене су била бројна познанства са занимљивим људима. Међу њима је био и Јеленко Слатинац, дугогодишњи дописник „Политике”. Баш он је предложио да направим виноград на Шуљамачкој главици. Захваљујући подршци супруге Татјане и ћеркама Уршке и Маје, решио сам да се манем кукуруза и репе. Продао сам 200 хектара ораница и кренуо да купујем парцелу по парцелу винограда. Објединио сам 30 хектара од чак 127 различитих власника. Крчио сам и садио, премда о садњи нисам ништа знао ‒ прича Милошевић, који има словеначко држављанство и пензију.

У Срем, по свему судећи, није дошао да ужива у пензији већ да ради.

– И није ми тешко: први сам и у винограду и у винарији када је рад у питању, мада је иза мене читав тим људи. Ћерка Маја одлучила је да са мном подели љубав према винограду, винарији, мада је она због породице чешће у Словенији ‒ прича наш саговорник.

Жеља да од свог грожђа прави своје вина Милораду се испунила, мада је свестан да ће се уложених око три милиона евра сопствених средстава, без икаквих субвенција, исплатити у другој или трећој генерацији.

Траминац, ризлинг, али и тамјаника

– Нисмо жалили ни средстава, а ни труда. Винарија је у Великим Радинцима, због еколошких разлога (куда с отпадним водама, како доћи са шлепером), али и будућих гостију за које треба обезбедити посебан амбијент за угодан боравак, испунити жеље да ручају, или јашу кроз виноград ‒ објашњава наш домаћин док у руци држи чашу са оранж вином из 2017, купажа ризлинга и траминца, које је међу 50 најбољих белих вина на свету, на такмичењу у Шпанији освојило златно одличје.

 За сад су на 16 хектара у пуном роду сорте траминац, рајнски ризлинг, совињон блан, шардоне, мерло и каберне совињон, а на три хектара су млади засади тамјанике, прокупца и, наравно, пробуса.

На отварању 11 амбасадора из ЕУ

– За туризам није довољна само винарија. Научио сам у Словенији да туризам чине активности људи, међусобна повезаност, стварање интереса. Предложио сам да се у домаћинствима околних насеља започне с издавањем апартмана, јер већ сада има посетилаца заинтересованих за боравак на селу. У близини овде нема ниједног хотела за смештај туриста ‒ прича Милорад.

Он примећује да недостаје већа сарадња за боље туристичке резултате.

– Фрушка гора је богом дана за вински туризам, али од тога неће бити ништа све док се сви у околини не повежу: и произвођачи кулена, и они који праве слатко, ајвар. Затим недостаје стаза за пешачење, коњи за јахање. Треба да се изгради и вински хотел, прошире приватни смештаји. Гост који дође на три дана хоће за то време много тога да види и проба. Све то знам из искуства али најтеже је бити пророк у свом селу ‒ каже резигнирано Милорад наводећи да је на отварању винарије било 11 амбасадора из земаља Европске уније, а из града Сремска Митровица – нико.