Мирис липа у Сремским Карловцима
Под историјским крошњама и овог лета ђаци се на распусту скупљају и друже као некад, у граду где је време стало, испред Чесме четири лава, подигнуте давне 1799.
Сремски Карловци, романтични градић на десној обали Дунава под Фрушком гором, с очуваном барокном и црквеном архитектуром, као и причама које прате духовну и политичку историју овог дела Европе, путнике који први пут дођу углавном оставља без даха. Јер када стигнете у центар на шеталиште, на коју год страну да се окренете угледате неку од важних културноисторијских знаменитости.
Над шеталиштем и крошњама липа надносе се два висока барокна звоника Саборне цркве Светог Николе, чија је градња започета 1758. по плановима израђеним у Бечу. Црква је реконструисана 2011. а пре четири године је потпуно обновљена фасада.
Импозантни Патријаршијски двор се сматра ризницом српске културе. У њему се налазе ретки рукописи, вредни уметнички предмети, а иконостас Капеле Светог Димитрија у овом двору осликао је Урош Предић.
У самом језгру града налази се и манастир Ваведења Пресвете Богородице. У крипти почивају два патријарха – Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.
Седиште сремске епархије има и Богословију Светог Арсенија, која представља једну од најстаријих образовних установа код Срба.
У здању Магистрата на тргу, у ком је 1848. проглашена Српска Војводина, данас је седиште општине.
Једна од најзначајнијих зграда у центру преко пута Богословије је Карловачка гимназија. Наша је најстарија гимназија, која ја примила прве ученике 1791. године. Градњу су подстакли митрополит Стефан Стратимировић и трговац Димитрије Анастасијевић Сабов, који је издвојио 20.000 форинти. Школа има вредну библиотеку која сведочи о историји Срба у Мађарској, као и Волнијев хербаријум с краја 18. века, најстарију збирку на Балкану. У овом здању је данас филолошка гимназија.
Ђаци се и на распусту скупљају и друже као некад, у граду где је време стало, испред чесме „Четири лава”, симбола града, подигнуте 1799. у част отварања првог карловачког водовода. Од црвеног је мермера, на чијим степеницима се и даље читају песме и заљубљује као у доба њеног најпознатијег ђака Бранка Радичевића. Легенда каже да ћете се, ако попијете воду с ње, сигурно вратити у Сремске Карловце.
Бранково место драго
У парку Карловачке гимназије налази се споменик Бранку Радичевићу (1824–1853), великану српског романтизма. Сетан у сећању на гимназијске дане, написао је стих „Ој Карловци, место моје драго” у песми „Ђачки растанак”. Међу значајним ђацима били су и Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Давидовић, Јован Стерија Поповић, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић, Слободан Тркуља...
Акварели у галерији
Наишли смо у центру и на галерију Дејана Шева, сликара који је излагао често у Русији, где је добио прву награду 2018. на једној интернационалној изложби у Подмосковљу. Вратио се у родни град, а његови акварели привукли су кинеског туристу који је, ушавши пун утисака о лепоти града, одмах почео да преговара о цени.
