У 15. веку на Балкану је било врло немирно. Нова османлијска сила са истока све више је надирала према балканским краљевствима и освајала све више територија.

Када су српски и мађарски владари чули да је 1453. пао Константинопољ, схватили су да ће турску претњу савладати само комбинованим снагама.

Османлијски султани оправдавали су своје ратне походе светим ратовањем и наставили према Западу, али прво је требало да се врате у Константинопољ и окупе нову војску.

У исто време српски владар Ђурад Бранковић одбија да плати данак Османлијском царству, верујући да ће моћи да их победи уз помоћ мађарских великаша. Ђурад је и сам био ратник, који је до 1450-их већ ратовао против Турака, али и против Мађара, јер је знао да сарађује и са Османлијама.

Све је то био додатан разлог турском султану Мехмеду Другом Освајачу да се упути према Србији и сломи Бранковића, који је седиште имао у Смедереву. Осим Смедерева, главни циљ Османлија био је Београд, тада део Угарског краљевства.

Османлије разбијене код Крушевца пре 570 година

Пре него што се вратио у Константинопољ, Мехмед је оставио своју војску у Србији и наредио им да не улазе у отворени сукоб са непријатељем док се не врати са појачањем. Међутим, војна генијалност Ђурађа Бранковића и његовог мађарског савезника Јаноша Хуњадија, испровоцирала је османлијску војску, коју су разбили код Крушевца 1454. године.

Мехмед Други је био бесан кад је чуо те вести, али је кампању против Хуњадија и Бранковића најавио тек за две године, на лето 1456. године, како су га саветовали његови савезници. Додатан разлог одлагања напада на Србију био је и сам утврђени Београд.

Цењени средњевековни утврђени Београд

Утврђење је било врло цењено у источној Европи, а своју репутацију стекло је током раног 15. века, за време Стефана Лазаревића који је изградио додатне фортификације и куле. Можда није био Цариград, али Београд је свеједно изазивао поштовање, чак и код Османлија.

Мађари су, такође, ценили Београд, знајући да утврђење чува њихове јужне поседе. Београдска тврђава је тада имала два реда зидина и дворац иза њих, а лако се бранила због своје позиције на ушћу Саве у Дунав.

Османлијска војска је 4. јула 1456. стигла пред јужне зидине Београда и започела опсаду града. Мехмед је, такође, организовао ратне бродове који су допловили уз ток реке Дунав и тако блокирали снабдевање Београда. Хуњади (Сибињанин Јанко) је у недељама пре опсаде окупљао нову војску, па је стигао пред Београд тек након Османлија.

Хрватско краљевство тада је било у унији са Угарском. У одбрани Београда учествовали су и војници из хрватског дела заједничке државе - Хрватско-угарског краљевства, пише Индекс.

Слом османлијске морнарице 

Хуњади је предвидео да ће Мехмед ангажовати ратне бродове за ову опсаду, па је довео и своје. У првим фазама опсаде, која је трајала готово месец дана, Хуњадијеви бродови разбили су османлијску морнарицу и прекинули комплетну блокаду. Београдских 7000 војника сада је редовно добивало храну и ново оружје како би лакше поднели опсаду и нападе 70.000 османлијских трупа.

Османлијске снаге су 21. јула успеле да сруше део зидина, а Мехмед Други је одмах послао своје јањичаре у град да би, напокон, освојио то утврђење.

Већ идућег јутра, када су се јањичари борили на улицама са локалним становништвом, избио је велики пожар код разрушених зидина, па Мехмед није могао да пошаље појачање својој војсци у граду, нити да их позове да се врате.

Ускоро су убијени сви османлијски ратници у граду, а група сиромашних угарских плаћеника одлучила је да изађе из града и опљачка јањичарски камп који је био потпуно празан.

Када је Мехмед из даљине видео да су његови противници изашли из града, послао је коњицу да их одмах побије. Мађарски пљачкаши су, на опште чуђење, успешно одбили више таласа њихових напада, што је подстакло још бранилаца да изађу из града и прикључе им се. Хуњади се, такође, укључио у битку, након што је прешао Саву са својом војском и напао Мехмедове снаге са бока.

Тада је наступила паника у османлијском табору. Војници који су видели да су опкољени, почели су да беже, а војска је била неорганизована. Уследио је велики покољ, а Мехмед Други је био присиљен на повлачење. Била је то друга опсада Београда која није успела, након првог неуспеха 1440. године.

Опсада се завршила 22. јула, а Мехмед је остао освајач само Константинопоља.

Београд је пао у османлијске руке тек након треће опсаде 1521. године, под водством Сулејмана Величанственог.