На југоистоку Узбекистана, у живописној долини реке Зеравшан, окружен планинама Памир-Алтај, налази се Самарканд.

Какве год епитете за њега смислили филозофи и песници – Огледало света, Врт душе, Бисер истока, Лице земље – сву његову лепоту и раскош немогуће је исказати речима.

Трговачки путеви на запад – у Персију, на исток – у Кину и на југ – у Индију, преплитали су се у Самарканду, граду-раскрсници на великом „Путу свиле”.

Основан када и Рим, био је сведок важних догађаја, а међу освајачима, који су своје име уписали у историју града, истичу се Александар Велики, Џингис Кан и Амир Тимур (Тамерлан). За време његовог унука Улугбега, град постаје научни и културни центар захваљујући првој опсерваторији и бројним медресама које су окупљале најбоље астрономе и математичаре тог времена. И Марко Поло је био опчињен овим невероватним градом.

Данас је Самарканд други највећи град у Узбекистану, који је од престонице Ташкента удаљен 350 километара.

Да се налази у Европи или Америци, туристи би га у хордама опседали. Од 2001. године налази се на Унесковој листи светске баштине.

Ценкање на Сијаб пијаци

Сијаб пијаца је шарени оријентални базар с откривеним делом где се продају воће и поврће, и наткривеним где се могу пазарити сувенири, зачини и слаткиши. Овамо туристи долазе како због атмосфере, тако и због – ценкања. Ја сам се ценкала за тиркизноплави огртач. С продавачицом, средовечном женом у зеленој хаљини и златним зубима као ознаком вишег сталежа споразумевала сам се на руском језику. Старији Узбекистанци, осим матерњег, течно говоре и руски, за разлику од младих који су, заправо, више опредељени ка енглеском.

У време мог боравка у Узбекистану, за један евро добијало се око 12.000 сума, те сам тако, после много година, поново била милионерка, јер сам за размењених сто евра добила невероватних – милион и двеста хиљада сума! Подсетник на немиле године инфлације били су и дилери девиза на Сијаб пијаци код којих сам новац разменила, будући да је у банци званични курс био знатно нижи.

У хотелима и ресторанима плаћа се искључиво у готовини. За пет дана боравка нисам успела да потрошим ни сто евра, јер су цене врло приступачне. Примера ради, ноћење с доручком у пристојном хотелу с три звездице кошта од двадесет до двадесет пет евра, оброк у ресторану (пилав с јагњећим месом, салатом и чајем) износи око пет евра, вожња таксијем од петнаест километара коштала ме је триста динара (литар горива је шездесет динара), улазнице за локалитете су скупље и коштају око четири стотине динара за стране држављане...

Међутим, у већини супермаркета у граду цене нису видно истакнуте, већ се продавци служе „одокативном” методом, тако да флаширана вода од литар и по може да кошта од 1.000 до 5.000 сума у истој радњи, зависно од тога ко је купац (реч је о износима од десет до педесет динара).

 Безбедна држава

До Узбекистана се најповољније може стићи редовним летом нискобуџетне компаније с преседањем у Абу Дабију. Цена повратне карте, с укљученим ручним пртљагом, кошта сто тридесет евра.

Узбекистан је једна од најбезбеднијих држава на свету, тако да, ако немате друштво за путовање, немојте да вам то буде једина препрека. Најбоље време за посету су пролеће и јесен, с обзиром на то да су зиме хладне, а лети температура често прелази и педесет степени.

Плов са сувим грожђем 

Најпопуларније националнo јелo је плов, специјалитет од пиринча, јагњећег меса, поврћа (шаргарепа и жута паприка) и сувог грожђа. Наводно се користи у исхрани још од времена Тамерланове владавине, јер је висококалорично јело и лако се припрема.

Препоручујемо и тесто пуњено млевеним месом и луком, затим супу с месом, поврћем и тестенином, као и традиционални хлеб из пећи.

Стаљин се уплашио Тимурове клетве

У јуну 1941. године археолози су отворили гробницу Гур-Емир, ископавања су потврдила да су Велики Тимур и његови потомци заиста ту сахрањени.

Маузолеј красе четири угаона минарета и портал. Требало је да то буде вечна кућа за Тимуровог унука који је умро млад. Али Тимур је доживео исту судбину: током похода на Кину разболео се од упале плућа и умро.

Совјетски антрополог Михаил Герасимов те 1941. отворио је гробницу како би реконструисао скулптуралне портрете Тимурида на основу њихових сачуваних лобања. У време ископавања кружила је легенда да ће на оног ко отвори гробницу бити бачена клетва. Наводно, на гробу су исписана упозорења: „Када ја устанем из мртвих, свет ће се трести”. Будући да је гробница отворена два дана пошто је Немачка напала Совјетски Савез, Стаљин је наредио да се Тимурове кости одмах врате у Самарканд.

Трг Регистан и џамија Биби

У самом срцу града налази се Трг Регистан, јединствени споменик оријенталне архитектуре, окружен је с три стране медресама. Некадашње учионице и спаваонице у овим верским објектима претворене су у сувенирнице. У преводу с узбечког реч регистан значи пешчара. У давна времена овај трг, прекривен у потпуности песком, био је центар Самарканда где су градске власти објављивале канове указе, прослављани су празници, извршавана јавна погубљења, али то је било и место одакле је војска полазила у ратове.

Трг је ноћу главна атракција у граду због декоративног осветљења и светлосно-музичког спектакла који почиње у девет часова.

У непосредној близини је џамија Биби Ханума. Према предању, џамију је подигла Тимурова жена, у част повратка мужа из похода на Индију.

Текст и фотографије: Сенка Д. Павловић