Зашто баш 1. мај

Први мај се обележава као Међународни дан радника. Тај датум везан је за догађаје у Чикагу 1886. године, који су у директној вези са настојањима радника да добију право на осмочасовно радно време. До тада, радно време није било регулисано законом и све ја зависило воље и потреба послодавца.

Наиме, синдикална удружења Америке и Канаде су 1884. године одлучила је да ће од 1. маја 1886. године радно време бити ограничено на осам часова дневно. Тог дана избио је до тада највећи штрајк, са око пола милиона присталица. Центар борбе за радничка права био је у Чикагу. Прва два дана штрајка прошла су у миру. Међутим, 3. маја су штрајкачи покушали да се супротставе штрајкбрејкерима. Њих је штитила полиција која је у једном тренутку пуцала на штрајкаче. Тада су убијена два штрајкача.

Дан касније, на тргу Хаyмаркет, на полицију је бачена експлозивна направа. Погинуло је седам полицајаца.  Полиција је ухапсила осам особа од којих је седам  осуђено на смрт. Последњи је добио казну у виду 15 година затвора.

Та прича је завршена вешањем четворице, један осуђеник на смрт је у затвору извршио самоубиство  док  су двојица помилована и казна им је промењена у доживотни затвор.

Међународна организација радника и социјалиста је 1889. прогласила 1. мај за Међународни дан радника. Америка је осмочасовно радно време увела 1916. године. Ипак, Америка не признаје 1. мај за Међународни дан рада. Иако 80 држава широм света обележава 1. мај, Америка признаје само њен Дан рада, који се слави првог понедељка у септембру.