Zašto baš 1. maj
Prvi maj se obeležava kao Međunarodni dan radnika. Taj datum vezan je za događaje u Čikagu 1886. godine, koji su u direktnoj vezi sa nastojanjima radnika da dobiju pravo na osmočasovno radno vreme. Do tada, radno vreme nije bilo regulisano zakonom i sve ja zavisilo volje i potreba poslodavca.
Naime, sindikalna udruženja Amerike i Kanade su 1884. godine odlučila je da će od 1. maja 1886. godine radno vreme biti ograničeno na osam časova dnevno. Tog dana izbio je do tada najveći štrajk, sa oko pola miliona pristalica. Centar borbe za radnička prava bio je u Čikagu. Prva dva dana štrajka prošla su u miru. Međutim, 3. maja su štrajkači pokušali da se suprotstave štrajkbrejkerima. Njih je štitila policija koja je u jednom trenutku pucala na štrajkače. Tada su ubijena dva štrajkača.
Dan kasnije, na trgu Haymarket, na policiju je bačena eksplozivna naprava. Poginulo je sedam policajaca. Policija je uhapsila osam osoba od kojih je sedam osuđeno na smrt. Poslednji je dobio kaznu u vidu 15 godina zatvora.
Ta priča je završena vešanjem četvorice, jedan osuđenik na smrt je u zatvoru izvršio samoubistvo dok su dvojica pomilovana i kazna im je promenjena u doživotni zatvor.
Međunarodna organizacija radnika i socijalista je 1889. proglasila 1. maj za Međunarodni dan radnika. Amerika je osmočasovno radno vreme uvela 1916. godine. Ipak, Amerika ne priznaje 1. maj za Međunarodni dan rada. Iako 80 država širom sveta obeležava 1. maj, Amerika priznaje samo njen Dan rada, koji se slavi prvog ponedeljka u septembru.
