Гладовање прави револуцију у мозгу
Опседнути епидемијом гојазности научници су дошли до важног открића: повремено ограничење калорија доводи до значајних промена и у цревима и у мозгу, што може отворити нове могућности за одржавање здраве тежине
Истраживачи из Кине су проучавали 25 добровољаца који су класификовани као гојазни у периоду од 62 дана, током којих су учествовали у програму повременог ограничења енергије (ИЕР) – режиму који укључује пажљиву контролу уноса калорија и релативно гладовање у неким данима.
Не само да су учесници студије изгубили на тежини – 7,6 килограма или 7,8 процената своје телесне тежине у просеку – постојали су и докази о променама у активности региона мозга који су повезани са гојазношћу, а и до цревних бактерија.
„Овде показујемо да ИЕР дијета мења осу људског мозга-црева-микробиома”, рекао је здравствени истраживач Кианг Зенг, преноси Science Alert.
Уочене промене у микробиому црева и активности у регионима мозга повезаним са зависношћу током и након губитка тежине су веома динамичне и повезане током времена. Тренутно није јасно шта узрокује промене, или да ли црева утичу на мозак или обрнуто. Међутим, знамо да су црева и мозак блиско повезани, тако да би лечење одређених делова мозга могло бити начин да се контролише унос хране.
Промене у можданој активности, примећене путем скенирања функционалне магнетне резонанце, биле су у регионима за које се зна да су важни у регулацији апетита и зависности. Штавише, промене микробиома црева, анализиране путем узорака столице и мерења крви, повезане су са одређеним регионима мозга. На пример, одређене бактерије су негативно повезане са активношћу у делу мозга укљученом у извршну функцију, укључујући нашу снагу воље када је у питању унос хране.
„Сматра се да микробиом црева комуницира са мозгом на сложен, двосмеран начин”, рекао је медицински научник Сјаонинг Ванг из Државног клиничког центра за геријатрију у Кини.
Према његовим речима, микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који приступају мозгу преко нерава и циркулације крви. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мењају састав цревног микробиома. Сматра се да је више од милијарду људи широм света гојазно, што доводи до повећаног ризика за мноштво различитих здравствених проблема, од рака до срчаних болести. Знајући више о томе како наши мозак и црева зависе једни од других, могло би да направи велику разлику у ефикасном спречавању и смањењу гојазности.
„Следеће питање на које треба одговорити је прецизан механизам којим микробиом црева и мозак комуницирају код гојазних људи, укључујући и током мршављења”, рекао је биомедицински научник Лиминг Ванг са Кинеске академије наука.
