Докле ћемо да померамо казаљке
Европски предлог за укидање промене времена је обустављен
Летње рачунање времена у Европи увек почиње последње недеље марта, уочи пролећне равнодневнице, а завршава се последње недеље у октобру.
Зимско време 2026. године завршава се у недељу ујутру, 29. марта, када ће се казаљке пребацити са 2 на 3 сата. Све земље Европе у исто време померају казаљке на сату, само три европске земље, Исланд, Белорусија и Русија, не намештају сатове на летње рачунање времена. Како се Европска унија простире кроз три временске зоне, сви сатови у ЕУ, по договору, мењају се у истом тренутку, односно у 01:00 UTC.
UTC је универзално координисано време, стандард прихваћено на целој планети. Временске зоне на Земљи су приказане негативно или позитивно од УТЦ времена. На пример, Србија се налази у средњеевропској временској зони, UTC+1, што значи да је у 1 сат по UTC, у Србији - 2 сата ујутру.
Пракса померања сата, међутим, многим људима ствара проблеме. Чак 76 одсто испитаника сматра да је померање сата сувишно и да га треба укинути.
Уштеда енергије?
Прво померање сата на летње рачунање времена уведено је током Првог светског рата у Немачкој, Аустро-Угарској и САД, као мера уштеде енергије. Зимско рачунање времена је уведено 1974. године, такође, као мера уштеде енергије.
Студије су, међутим, показале да уштеда енергије није значајна, а да померање сата има негативне последице по здравље људи. Због тога се све више држава одлучује за укидање померања сата.
Иако је уштеда енергије била главни разлог за увођење померања сата, данас се сматра да су економске користи минималне. У неким секторима, попут туризма и забаве, померање сата може имати позитиван утицај на економију. Међутим, у другим секторима, попут пољопривреде и грађевинарства, померање сата може имати негативан утицај на продуктивност и ефикасност
Многе европске државе су укинуле померање сата. Међу њима су Белорусија, Исланд, Русија, Турска, Украјина и Швајцарска.
Негативне последице по здравље
То што ћемо спавати сат времена краће, може имати негативне последице по здравље људи, сматрају стручнајци. Студије су показале да се мења лучење мелатонина током ноћи, што ремети и биоритам човека.
Излагање светлу касније увече одлаже ослобађање мелатонина у мозгу, хормона који подстиче поспаност. То може ометати сан и довести до тога да свеукупно мање спавамо
Повећава се ризик од срчаног и можданог удара и хипертензије, а посебно су осетљиви пацијенти који болују од кардиоваскуларних болести. Постоје докази који повезују годишњи прелазак на летње рачунање времена са повећаним бројем можданих удара. Нарочито старије особе, које болују од карцинома, могу развити већи ризик и од кардиоваскуларних обољења тих дана.
Померање часовника није погодно ни за метеоропате ни за хроничне болеснике.
Пракса да се два пута годишње „мења време”, може, међутим, да смета и потпуно здравим људима.
У недељи у којој померамо сат повећан је и ризик од повреда на радном месту и саобраћајних несрећа са фаталним исходом.
Метеоролошки услови, генерално, утичу на расположење људи, поготово када дођу пролеће и јесен, стручњаци кажу да не виде сврху померања сата на зимско и летње рачунање времена.
Психолози сматрају да свако треба да слуша свој унутрашњи ритам и направи неку своју рутину буђења. Промене расположења, безвољност, раздражљивост и главобоље су основне и неизбежне последице сезонског померања сата.
Организму је потребно време да се адаптира на промену рачунања времена. Метеоропатама и хроничним болесницима потребне су бар две недеље да се врате „у стање нормале” након померања сата.
Европљани против померања казаљки
„Са померањем сата треба престати”, објавио је још пре пет година тадашњи шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер, након што се у онлајн анкети, 84 одсто грађана ЕУ изјаснило против померања сата.
У марту 2019. године и Европски парламент се великом већином изјаснио за престанак померања казаљки од 2021. године.
О овој теми се протеклих година није много расправљало, јер, кажу, има важнијих тема. Највише се тиме у Европи баве Немци.
Немачко здравствено осигурање је на основу испитивања репрезентативног узорка грађана, објавило да 29 одсто људи у Немачкој, односно сваки трећи Немац, има телесне и психичке проблеме након померања сата.
Осећају се уморно, имају тешкоћа да заспе и чешће се буде ноћу.
Европски предлог за укидање промене времена је, међутим, обустављен, па су казаљке наставиле да се померају, а крајњи рок је требало да буде 2026. година. Европска комисија још није израдила детаљну анализу последица продужавања или укидања промерања казаљки на часовницима, а још нема консензуса ни о томе да ли задржати зимско или летње рачунање времена.
Европској унији је једино важно да спречи „временска острва“, то јест да цела ЕУ поступи исто, како би заједничко тржиште остало у хармонији.
У ЕУ постоје три временске зоне, највећа је она која обухвата средњеевропско време, а сеже од Бјалистока у Пољској до Вига на шпанској атлантској обали.
Летње рачунање времена ће трајати до последњег викенда у октобру. Србија је припремила нови закон о рачунању времена који би обезбедио да сатови буду усклађени са европским окружењем, ако се укине померање часовника.
