НЕ САМО О ПОСЛУ Ивана Живковић и Иван Киринчић

И наши глумци данас имају агенте

Млади глумци из трећег наставка серије „Тајне винове лозе”, учесници радионица на овогодишњем Фесту, слажу се да се захтеви глуме мењају

На журци поводом завршетка Феста у галерији Н.ЕОН (Фотографије: М. Никић и лична архива)

Инспектора Барјактаровића из серије „Тајне винове лозе” срели смо ни мање ни више него у друштву убијене Теодоре, отелотвореног духа у свестима јунака серије током истраге мистериозног злочина. Млади глумци из трећег наставка серијала, који се тренутно приказује на РТС-у и ТВ Суперстар, Иван Киринчић и Ивана Живковић, заиграли су заједно на журци поводом затварања Феста.

Претходно, били су учесници фестивалске радионице „Интернационални студио глуме”.

Како причају у неформалном дружењу, захтеви глуме данас се мењају, све више су усмерени на радионице појављивања пред савременом камером и на припреме, о чему су говорили на предавању.

Поносна на улогу Теодоре у популарној серији, као отелотворења слободе која је плаћена животом, Ивана се појављује и у новим наставцима, у сновиђењима и преиспитивањима осталих јунака приче о тајнама виноградарског неготинског села.

У првој сезони, серија је и почела њеним убиством. Године су прошле док није разјашњено да ју је због наводне срамоте за породицу и љубоморе убио брат Ненад.

На једрењу у Грчкој

„Теодора је млада, самосвесна жена из малог места, отворенија у комуникацијама и понашању од других жена. Она је, у ствари, слика положаја жене у нашим крајевима. По мени, ради се о синдрому 'медуза' по којем средина не кажњава или са закашњењем кажњава насилника, док самосвесну жену, често његову жртву, осуди и пре него што страда. Ипак, њена улога у друштву, те тако и у овој серији, заувек траје, јер се појављује у сновима и размишљањима јунака. Као опомена и као путоказ. Она је повезница између Вука, Вере и Зорана која их је раставила када се злочин догодио и временом саставила. Преко вина 'багрина' прављеном по тајној рецептури као њеном завештању. Вино је помогло главној јунакињи Вери, чији лик тумачи Слобода Мићаловић, да одржи породичну традицију и производњу и поново се споји са својом љубављу Вуком ког тумачи Војин Ћетковић. Лик Теодоре и успомена на њу поново спаја старо друштво из младости. За мене, она је симбол љубави”, каже млада глумица.

Тумачећи Теодору већ трећу сезону, упознала је добар део Србије, кроз серију која је снимана у Рајачким пимницама, али и суботичким и другим нашим винаријама. Упознала је лепоте крајева који су тајно благо Србије, а у овом наставку Вукова ћерка, коју тумачи Вања Ненадић, одлази у Истру да прави своје вино... Највреднији је, ипак, био рад с осталим глумцима, сјајном екипом и нашим глумачким звездама које су јој биле велика подршка.

Поред ове, глумица је добила улоге и у две нове серије, чије називе још не жели да открива. У позоришту се определила за дечје представе јер је, каже, рад са децом испуњава. Несебично, како смо чули, помаже и младима који желе да упишу глуму, саветима, па и подучавањем. Завршила је Академију уметности у класи Тихомира Станића и Милана Нешковића.

Од конобара до филмске улоге

Њен колега, за наше гледалиште ново лице Иван Киринчић, свој родни Београд напустио је пре осам година и отишао у Њујорк где је завршио сценске студије и глуму пред камерама. У два студија која су похађали познати глумци из америчких серија и у каквима су откривени Пол Њумен, Мерлин Монро, Роберт Редфорд и Џони Деп, како прича.

У Америку, у коју одлази у својим раним двадесетима први пут, преселио се нашто касније, не само због навале студената на наше академије глуме и тешког уписа, већ и због могућности да се тамо усмери на усавршавање ове уметности пред камером. Узимао је и часове америчког акцента, што му данас омогућује улоге у разним страним серијама. Морао је много да ради како би зарађивао за студије и још имао свог агента који проналази улоге, како то раде амерички глумци.

На доковима Њујорка

„У Америци сам живео радећи и приватне послове поред глумачких ангажмана. Прво сам, погодићете, био конобар, а потом ме је агент за глуму спојио с кетеринг компанијом која запошљава глумце и манекене, у којој постоји разумевање за наше обавезе – пробе, снимања и аудиције. Био сам и тренер у теретани, агент некретнина, статиста и фотограф. Станчић на Менхетну коштао је 2.600 долара месечно, за снимајући дан никад нисам добио више од хиљаду и увек сам морао да имам у рукаву додатни новац. Исплатило се”, како прича.

Ипак, случајно познанство с редитељем актуелне серије Дејаном Караклајићем од пре неку годину, када су се заједно једне вечери осврнули на њујоршка искуства, а потом и долазак 2021. у време пандемије короне, пресудили су да се овде врати:

„Дошао сам у посету својима, а 'одувала' ме, буквално речено, природност живота коју сам заборавио, а која се у Њујорку током 'локдауна' потпуно изгубила. Одмах сам одлучио да останем. Јер, и многи моји пријатељи су већ отишли из тог америчког града, а неке кастинг агенције, попут моје, затворене су. У граду су остали људи који раде од куће и армија бескућника. После су на наша празна места дошли људи који су побегли из још горе ситуације с бескућницима, из Сан Франциска и Сијетла, тако да је цена мог стана на Менхентну сада 4.500 долара. С друге стране, Београд који исто следи тренд златних станарина, прати и неке добре трендове. Развија се филмска инфраструктура, долазе стране продукције и добили смо прву талент-агенцију 'Славик артистс', која окупља писце, редитеље и глумце с простора бивше Југославије, али и локалне стране глумце. Као глумац боље се осећате када иза себе имате агенцију која директно контактира с продукцијама око улога, води рачуна о аудицијама, уговорима и исплати. Имам срећу да ми је додељена Бојана Рњак с којом сам већ две године и пријатељ.”

Како каже, прихватио је радо позив редитеља серије чији се трећи наставак снимао од маја до септембра 2023. године, у Београду, Суботици и Истри, симултано у неколико тимова. Он је највише времена провео и дружио се са својим сценским партнером Марком Јањићем који у серији игра главног инспектора Невена Молнара.

Мајсторисањем лечи нестрпљење

„Тешко ми је било да останем озбиљан слушајући његов савршени мађарски акценат, поготово кад удари умор током ноћног снимања. Старији водник Лука Барјактаровић чији лик тумачим, амбициозан, строг и професионалан, помоћник му је и десна рука. Заједно раде на расплитању густе мреже невоља испреплетених око породице Томовић.

У Београду имам велику породицу, што ми је додатни мотив да овде играм ову, али и друге улоге и да останем. Стриц сам, а надам се да ћу се ускоро остварити и као отац”, каже Иван.

У последње време релаксацију налази у мајсторисању, у великој породичној кући у центру Земуна, као и у викендици у подножју Копаоника.

„Посла увек има. Физички рад волим зато што се резултати виде одмах, за разлику од глуме где процес од аудиције и продукције до финалног наступа може да потраје. Мајсторисањем лечим своје нестрпљење”, каже глумац.

Албанац, Србин и војници

 Од улога у Америци глумац издваја улогу у представи „Албанац, Србин и војници” Оф-Бродвеј театра (мањег бродвејског позоришта) – црној комедији о два ратна дезертера у којој игра америчког и српског војника. Такође, у неколико кратких филмова с америчких фестивала, као што су „На мом рамену” и „Хостеса”. Ове године овде ће се појавити у ситкому „Крунска 11” Мирослава Лекића, а и у америчко-израелском филму „Човек који је спасио интернет сунцокретом”. Чека га и снимање филма „О чудима Светог Николе” у Турској. 

Српски „Пирати с Кариба”

Ивана сада већ чека лето, јер је једрење њена велика љубав. Спрема се, каже, за српске „Пирате с Кариба”, како назива своје авантуре с оближњих грчких и Јадранског мора. Кад је у граду, воли да седи у баштама Скадарлије и Цетињске улице. Родом из Пожаревца, у који редовно оде празницима, Београд, после 15 година откако је дошла, сматра својим градом.