Зашто волимо ласте, веснике пролећа

Дан пре званичног почетка пролећа, од 1960, редовно се 19. марта обележава Светски дан ласта. Ластавице су код старих Словена поистовећиване са Весном, богињом пролећа и младости. Сваке године ове птице певачице, карактеристичног дугог репа, прелете хиљаде километара од подсахарске Африке где зимује до Србије где се гнезде. Углавном се враћају у своје старо гнездо које пре сваког ношења јаја темељно очисте и уносе нове, мекане материјале за облагање. Веровале се да донесе срећу у кућу под чијим кровом подижу своје младунце.

На нашим просторима присутно је пет врста ласта: горска, даурска, брегуница, сеоска и градска.

Гнезда у мају, од блата, прави женка. У њих полаже у просеку 5 јаја из којих се након 12 до 17 дана излегу младунци. Током пролећа и лета, ласте се два пута гнезде. Оне насељавају места на којима им је доступна храна, мали инсекти, па их најчешће код нас можемо срести у сеоским домаћинствима. Зато су и најраспрострањеније сеоске ласте које живе у просеку 4 године. Плен лове само у лету, а по томе како лете одређивала се временска прогноза, јер: „Када ласте лете ниско, биће кише.”

Поред тога што најављују пролеће и кишу пожељне су на окућници јер једна ласта поједе 60 инсеката на сат, а дневно око 850, у сезони гнежђења и више. Због тога орнитолози предлажу да се поново преиспита пракса прскања против комараца, јер тада не страдају само они већ и други инсекти, а то посредно утиче и на ласте које се њима хране.

„Тако упадамо у један колоплет нарушавања природних односа уместо да их пустимо да се сами одржавају”, истичу активисти Друштва за заштиту и проучавање птица Србије које из године у годину организује такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале”. У надметању учествују само сеоска домаћинства са активним гнездима.