Zašto volimo laste, vesnike proleća

Dan pre zvaničnog početka proleća, od 1960, redovno se 19. marta obeležava Svetski dan lasta. Lastavice su kod starih Slovena poistovećivane sa Vesnom, boginjom proleća i mladosti. Svake godine ove ptice pevačice, karakterističnog dugog repa, prelete hiljade kilometara od podsaharske Afrike gde zimuje do Srbije gde se gnezde. Uglavnom se vraćaju u svoje staro gnezdo koje pre svakog nošenja jaja temeljno očiste i unose nove, mekane materijale za oblaganje. Verovale se da donese sreću u kuću pod čijim krovom podižu svoje mladunce.

Na našim prostorima prisutno je pet vrsta lasta: gorska, daurska, bregunica, seoska i gradska.

Gnezda u maju, od blata, pravi ženka. U njih polaže u proseku 5 jaja iz kojih se nakon 12 do 17 dana izlegu mladunci. Tokom proleća i leta, laste se dva puta gnezde. One naseljavaju mesta na kojima im je dostupna hrana, mali insekti, pa ih najčešće kod nas možemo sresti u seoskim domaćinstvima. Zato su i najrasprostranjenije seoske laste koje žive u proseku 4 godine. Plen love samo u letu, a po tome kako lete određivala se vremenska prognoza, jer: „Kada laste lete nisko, biće kiše.”

Pored toga što najavljuju proleće i kišu poželjne su na okućnici jer jedna lasta pojede 60 insekata na sat, a dnevno oko 850, u sezoni gnežđenja i više. Zbog toga ornitolozi predlažu da se ponovo preispita praksa prskanja protiv komaraca, jer tada ne stradaju samo oni već i drugi insekti, a to posredno utiče i na laste koje se njima hrane.

„Tako upadamo u jedan koloplet narušavanja prirodnih odnosa umesto da ih pustimo da se sami održavaju”, ističu aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koje iz godine u godinu organizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale”. U nadmetanju učestvuju samo seoska domaćinstva sa aktivnim gnezdima.