Брига о нечијим бившим љубимцима

Хладно је нама, али је подједнако хладно и нашим љубимцима, нарочито онима који завршавају на улици.

О томе све знају, али и брину чланови Друштва за заштиту животиња и природе „Еколибријум” из Панчева, који већ годинама и широм града „зидају” кућице за напуштене псе и мачке. Оне су ушушкане у паркићима, споредним улицама и пролазима, како их они који животиње не воле не би оштетили. Тако неколицина Панчеваца самоиницијативно обезбеђује смештај луталицама, које су то постале силом прилика или, тачније речено, небригом и суровошћу својих власника.

 Активисти друштва најразличитијих старосних доби и интересовања окупљају се углавном викендом и на позив „старатеља” напуштених животиња налазе времена да сами израде малене објекте у којима ће оне одбачене и избачене на улицу,  неодговорношћу људи, наћи нешто топлоте и хране.

 „Нажалост, много је тужних животиња које лутају градом у потрази за храном и у бегу од хладноће. Траје то читаве године, али смо пре свега хтели да им обезбедимо склониште и храну у зимским данима. Током времена смо се извештили, па израђујемо два модела кућица од дрвета. Махом користимо делове старог намештаја, а ту су и привремени, монтажно-демонтажни „објекти” од картона, најлона и стиропора који подједнако обезбеђују добру изолацију”, причају у друштву.

Чланови сав материјал набављају и њихову израду финансирају сами. Захтева је с годинама све више, те је широм града на Тамишу постављено неколико десетина кућица. Више, додају, не могу да постигну, јер овај посао раде викендом уз своје редовне обавезе.

Припреме кућица подразумевају и низ других послова. Мора се добити дозвола од града за постављање кућице на јавној површини, утврдити величина, а ту је и период адаптације животиња, који траје бар недељу дана.

 „Усталили смо и праксу да најпре уприличимо „пробно усељење”, да испитамо како се куцама и мацама допада нови смештај и видимо како се на њега прилагођавају. Неким животињама, а међу њима је много више паса него мачака, потребно је време да прихвате нови кров над главом, неке се одмах привикну, а неке никада. По усељењу наши активисти их обилазе, да виде како су се снашли у новом дому”, додаје Зора Коларски, заступница Друштва „Еколибријум”. Она је упутила и апел онима који су нашли одговарајуће место за кућицу, да направе захтев за њено постављање.

 У друштву додају да нарочито радује ангажман најмлађих, да израда једне кућице није претерано компликована, не траје дуго и не кошта много. Корист је, с друге стране, немерљива, тим пре, што се упркос разним организованим акцијама стерилисања, вакцинације и удомљавања градом и даље креће велики број пре свега паса луталица.

Тај проблем већ низ година настоји да реши и градски тим за бригу о напуштеним животињама, на начин како то у свету одавно функционише. Пре свега, реч је о одустајању од азила и прихватилишта, који су скупи и неефикасни, и раду на развијању мреже волонтера, удомитеља и старатеља који се брину о псима и мачкама.

Панчево се може похвалити да је и први град у Србији који већ равно деценију има Правилник о постављању привремених објеката, за које се не плаћа обавезна такса за коришћење јавних површина. На тај начин омогућено је да десетине остављених љубимаца спасу од малтретирања, глади и смрзавања.

На крају следи и прича о нашим наравима. Увек се појаве и они којима сметају овакве лепе и хумане акције. Тако се, скреће пажњу „Еколибријум”, неретко дешава да се из обести пале или односе кућице направљене од дрвета, а остале руше и уништавају.