Да ли је „чесмовача” здравија
Преносимо вам занимљивости које су плод истраживања научника из разних области широм света
ЗДРАВЉЕ
Ограничења у исхрани и мозак
Тим с америчког Бак института за истраживање старења објавио је половином јануара у часопису Nature Communications рад у коме се тврди да ограничени унос хране може успорити старење мозга и продужити животни век. Истраживање је рађено на воћним мушицама и људским ћелијама и показало је колико је важна улога гена OXR1, неопходног за продужење животног века. Наиме, повремени пост или ограничени унос калорија може повећати ниво овог гена који штити мозак од старења, али и неуродегенеративних болести.
СТАРЕЊЕ
Микробиом и здравље коже
Ново истраживање објављено у часопису Frontiers in Aging указује на потенцијалну везу између микробиома и старења коже. Истраживачи Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу анализирали су податке прикупљене током 13 студија које је раније спровела компанија L'Oréal и у којима је учествовало око 650 жена старости од 18 до 70 година. Како аутори овог рада наводе, типови микробиома на нашој кожи временом се мењају на прилично предвидив начин, али ипак постоје значајне индивидуалне разлике у знацима старења коже. Тврде да су успели да изолују микробиоме који би могли бити одговорни за ове разлике, али сматрају да је ово тек почетни корак и да им истраживања тек предстоје.
ИЗУМРЛЕ ВРСТЕ
Како је нестао највећи примат
Највећи примат који је постојао, Gigantopithecus blacki, изумро је пре између 295.000 и 215.000 година, показује ново истраживање објављено у часопису Nature. Рад истраживача из Кине, Сједињених Америчких Држава и Аустралије резултат је велике регионалне студије у којој су анализиране 22 пећине на југу Кине. Од овог далеког човековог сродника који је био висок око три метра и имао тежину од око 250 килограма остало је само око 2.000 фосилизованих зуба и четири вилице, али зуби могу да открију доста тога о његовом животу. Датирањем ових остатака и седиментних стена тим је пратио промене које су настајале у окружењу и понашање изумрлог примата и закључио да је он нестао у доба када су други примати напредовали, а то објашњавају чињеницом да су се у окружењу догодиле промене којима, за разлику од орангутана, није могао да се прилагоди.
ПЛАСТИКА
Да ли је „чесмовача” здравија
Флаширана вода садржи стотине хиљада сићушних делова пластике, показује нова студија Универзитета Колумбија обављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. Реч је о нанопластици која је први пут идентификована у води и која се мери милијардитим деловима метра. Литар флаширане воде у просеку садржи око 240.000 оваквих честица, тврде истраживачи, а за разлику од микропластике, оне могу да прођу кроз црева и плућа и доспеју у крвоток којим путују до органа. Честице су примећене техником која се зове стимулисана Раманова микроскопија расејања, а за само 10 одсто честица тим је утврдио од које врсте пластике потичу. Како аутори рада тврде, ова пластика једним делом потиче од филтера за пречишћавање воде, али и других процеса за њену обраду, док део потиче од саме амбалаже. Планирају да анализирају нанопластику и у води из чесме, где је такође присутна, али претпоставља се да је има знатно мање него у флашираној.
ЖИВОТИЊЕ
Како заштитити афричке слонове
Највећа досадашња анализа популација афричких слонова показује да су ове животиње успешно заштићене у јужној Африци у последњих 25 година. Рад истраживача с Универзитета у Преторији објављен је почетком јануара у Science Advances. Укупан број афричких слонова је као пре 25 година, али док су неке популације стабилне или у порасту, друге су ипак у паду. На пример, на југу Танзаније, у источној Замбији и северном Зимбабвеу слонови су угрожени због криволова, док у северној Боцвани популација цвета. Један од закључака овог рада је да је кључ у повезивању великих заштићених подручја (у којима је висок ниво заштите средине и минимални људски утицај) окружених тампон-зонама (у којима су у одређеној мери ïðèñóòíè одржива пољопривреда и лов). С друге стране, изолована заштићена подручја, позната као тврђаве конзервације, дају лошије резултате и дугорочно су неодржива.
ЗДРАВЉЕ
Деца која живе близу зеленила имају јаче кости
Ризик од ниске густине костију за децу која живе у близини зелених површина смањен је за око 65 одсто, показује ново истраживање тима с белгијског универзитета Хаселт, објављено је у часопису JAMA Network Open. Ови бенефити могу бити доживотни и смањити ризик од прелома и остеопорозе у старијем животном добу, тврде истраживачи. У истраживању је учествовало 300 деце из Белгије која живе у граду, приградским и руралним подручјима. Близина зелених површина вероватно, према речима аутора рада, доприноси бољим костима због физичке активности коју деца на овим местима имају. Недавно су истраживања у Кини показала сличне бенефите и за одрасле особе, па како Гардијан преноси, белгијски истраживачи саветују урбанистима да ово имају у виду приликом планирања градње.
МАТЕРИЈАЛИ
Влакна која имитирају крзно поларних медведа
Екстремне хладноће на Арктику поларни медведи подносе захваљујући суперизолирајућем крзну. Топлоту би могло да задржава и синтетичко влакно које имитира длаке медведа, показује истраживање тима с кинеског универзитета у Хангџоу, објављено крајем децембра у часопису Science. Влакно је изграђено од материјала познатог по имену аерогел, који Наса користи за изолацију делова ракета како би издржале екстремну топлоту. Језгро овог влакна испуњено је хиљадама пора које помажу спречавању губитка топлоте и окружено је водоотпорним омотачем. Добијена је текстура за коју аутори рада кажу да је између пластике и памука.
ЕВОЛУЦИЈА
Најстарији фосилни остатак коже
Фосилни остатак коже стар око 290 милиона година пронашли су сакупљачи фосила у Оклахоми, а о овом открићу извештавају истраживачи Универзитета Мисисога у Торонту у свом раду у часопису Current Biology. Тамни комад фосилизованог материјала пречника неколико милиметара најстарији је примерак коже амниота, групе којој припадају сви кичмењаци осим âîäîçåìàöà. Претпоставља се да овај примерак потиче од коже мале животиње налик гуштеру која је живела чак милион година пре диносауруса и може да пружи значајан увид како се одвијала еволуција живота на копну. Наиме, копнено окружење је суровије од воде, а водонепропусна кожа могла би бити једна од главних адаптација.
