Све тајне Титовог депоа

Први пут после 60 година реновиран је Музеј Југославије. И данас га многи називају Титовим музејом, а не знају да се у овој институцији чува чак 75 хиљада експоната и драгоцено културно и уметничко наслеђе, које није искључиво у вези за маршала и председника некадашње државе.

Недавно је екипа емисије „Траг” посетила овај музеј и снимала специјалну емисију, која је данас на програму РТС 1, у 15.00.
– Ушли смо у три депоа Музеја. Наши водичи били су кустоси Ана Панић из ликовног блока, Радован Цукић из фото депоа и Александра Момчиловић из етнографског одељења, који попут детектива свакодневно, у сарадњи са Архивом Југославије, покушавају да одгонетну порекло и историју више артефаката, као и директорка музеја Неда Кнежевић. Како су се нашли у Титовој колекцији – да ли их је маршал добио на поклон или откупио – каже Јелена З. Николић, аутор емисије.  

– На пример, још трагају за подацима како је икона Пресвете Богородице из 15. века из северне Италије завршила код Тита. То није једина икона у овој колекцији а како истичу кустоси, Јосип Броз је јасно правио разлику између културног наслеђа и религије.

За све у екипи „Трага” ово је била права авантура. У ликовном депоу нису само Титове бисте и експонати из периода партизанске народно ослободилачке борбе.

Видели су радове великог шпанског сликара Франсиска Гоје, затим Томе Росандића, Сплићанина који је био један од оснивача београдске Академије ликовних уметности, утицајних сликара Петра Лубарде и Паје Јовановића и других значајних домаћих и страних уметника.

Ту се чувају и невероватни ескпонати и слике које је Тито добио на поклон на својим путовањима по Азији, као и скулптуре афричке уметности.

– У етнографском депоу у Музеју Југославије данас се, под посебним условима, чувају гардероба и лични предмети брачног пара Броз. У овом депоу смо снимили и штафете. Кустоси процењују да их у Музеју има између скоро 17.000, и то је једна од колекција која не престаје да расте! Титу за рођендан у мају и даље стижу поклони из различитих крајева Југославије, после више од четири деценије од његове смрти – каже наша саговорница.

– Невероватан је број фотографија и сведочанстава о Југославији складиштених у фото-депоу. Ту су не само Титове и Јованкине приватне фотографије, већ смо се изненадили када смо схватили да Музеј чува и ексклузивне фотографије ослобођења Београда у Другом светском рату, као и прве фотографије слободног Јасеновца. Нови легати се непрестано формирају, па су нам кустоси открили да су пре неколико година оформили и легат Александра Аце Симића, који је био фотограф Драже Михаиловића.  

На крају, Јелена З. Николић је рекла:

– Увек су ме привлачиле ексклузивне приче. Волим да трагам за нечим што је другачије, за оним што не може да се види сваки дан на телевизији. А управо таква је и ова данашња емисија, коју топло препоручујем свим гледаоцима.