Хипохондри су у праву
Особе које претерано брину о здрављу, плашећи се целог живота свих могућих бољки, заиста умиру раније и од озбиљних болести, доказала је нова шведска студија
Постоје људи који цели живот трпе шале на свој рачун да су хипохондри и да претерано брину о здрављу, плашећи се свих могућих болести и бољки.
Али поједини од њих, нажалост, испостави се, негде су били у праву. Хипохондри, заиста на крају много чешће умиру од озбиљних болести и у просеку пет година раније од људи који су одувек бежали од црних мисли.
Овај парадокс открили су шведски научници с познате универзитетске клинике Каролинска. Они су последњих дана прошле године објавили своје истраживање у познатом медицинском часопису „Јама” и то баш с том назнаком: парадокс хипохондрије. Јер, шведска студија открила је да људи којима је дијагностикован претерани страх од озбиљних болести заиста и раније умиру у односу на особе које нису преоптерећене здравственим проблемима. Хипохондрија, која се сада назива анксиозним поремећајем у вези с болестима, ипак је ретко стање које се уочава код људи који не могу да се отресу својих страхова у вези са здрављем упркос томе што су им сви лекарски налази уредни, лабораторијски параметри у нормалним вредностима...
Неки се зато често „шетају” од специјалисте до специјалисте, а има и оних који избегавају потпуно лекаре.
Нема много студија о хипохондрији јер, како је казао за агенцију АП, аутор рада Дејвид Матекс-Колс с Института Каролинска, о овоме постоји „празнина у литератури”. Али, Швеђани су имали среће, јер њихов систем класификације болести има посебну шифру за хипохондрију и то им је омогућило анализу података о хиљадама људи с овим поремећајем и то током чак 24 године, тачније од 1997. до 2020. Прво је анализа показала да је ризик од самоубиства чак четири пута већи код особа с овом дијагнозом. Ови људи су у много већем проценту умирали од кардиоваскуларних и плућних болести. За оне који се помало идентификују с хипохондрима добра вест је да је рак био изузетак: ризик од оболевања од карцинома је отприлике исти без обзира на то да ли о њему мислили стално или никад.
Истраживачи су прегледали случајеве 4.100 људи с дијагнозом хипохондрије и упоредили их са 41.000 људи сличних по годинама, полу и округу где живе. Људи с овим стањем умрли су млађи од осталих, просечне старости од 70 у односу на 75 година.
Др Џонатан Алперт, председник америчког удружења, психијатар из Медицинског центра Монтефјоре у Њујорку, коментарисао је ову студију уз речи да су многи од нас благи хипохондри, али да постоје и људи на другом крају спектра који живе у сталном стању бриге, патње и размишљања о озбиљној болести. Он поручује да овај поремећај треба озбиљно схватити и лечити, јер ти људи веома пате. Добре резултате дају когнитивна бихејвиорална терапија, технике опуштања, информисаност и едукација, али понекад таквој особи треба да се дају и антидепресиви. Наравно, он је указао да ће ови пацијенти вероватно бити веома увређени када их лекари упуте психијатрима, међутим, треба им, каже, објаснити да ово стање имају, да је проучено и, што је најважније, да се може успешно лечити.
