Први пут у ноћно небо

Пилот Клод Боргар убележио је у своју летачку књижицу да је лет од Букурешта до Панчева трајао 5 сати и 10 минута. Била је ноћ између 9. и 10. септембра, век прошли, а година 1923. Већ сутрадан уследио је и повратни, сат краћи лет ноћним небом из Панчева до места Бањаса.

Модификовани Caudron C61bis AFCQ слетео је с путницима на румунски аеродром у 23 сата и 20 минута, а „добро уравнатих 500 метара квадратних ливаде, која се има користити за испашу стоке, осим за оно кратко време док се аероплан спушта и диже”, на километар од града на Тамишу, ушло је у историју авијације. Било је то место првог међународног ноћног лета путничког саобраћаја на свету.

Од славе до заборава

Историјски лет од пре равно 100 година покренут је због трке са чувеним Симплон Оријент експресом, који је у то време усталио саобраћај на релацији Париз–Стразбур–Беч–Праг–Будимпешта–Панчево–Букурешт–Цариград. Раздаљину већу од 3.000 километара прелазио је за нешто више од три дана, возећи и дању и ноћу.

Авиони француско-румунске авио-компаније познате под именом „Франко-Румен” са седиштем у Паризу и ваздухопловном секцијом у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца на Обилићевом венцу број 19 летели су, пак, само дању.

О историјском лету мало се знало, док се Драгана Ружић, историчарка уметности из Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, није подухватила озбиљног истраживања, а мноштво података сабрала најпре у књизи из 2013. године, „Од славе до заборава”, а ове јубиларне године и новим, допуњеним издањем под називом „Аеродром у Панчеву”.

Из обиља података да се тако сазнати да се лет између Града светлости и оног на Босфору, који је завршавао с првим сумраком, па настављао за дана, морао скратити. На две крајње тачке свог ваздушног пута компанија је одлучила да покуша да високоризичним ноћним летовима временски скрати деоницу од Париза до Стразбура и од Београда до Букурешта у дужини од 600 километара. „То је за нас питање живота или смрти, будући да сваке године губимо предност што је дању стекнемо над железницама и бродовима”, наводио је као разлог први прекоконтинентални авио-превозник на свету.

Летачком подвигу претходиле су опсежне припреме. Тромоторац је модификован за услове ноћног лета, те су пилотска кабина и путничка с осам седишта добиле електрично осветљење, грејање и радио, уграђена су зелена и црвена светла на предњем и задњем делу авиона, као и први гониометри у историји светског ваздухопловства. Спреда, летелица је имала две спремне ракете, које су испаљиване ради осветљавања полетно-слетне стазе аеропланске станице у Панчеву и аеродрома код Букурешта.

Још фебруара исте године почело се и с обележавањем терена између Панчева и румунске престонице земаљским оријентирима, јаким ацетиленским рефлекторима, постављеним на сваких 40 километара и маркираним врховима хангара и антена. Дуж полетно-слетне стазе за прихват и отпрему авиона у условима ноћног летења постављена су црвена електрична светла и два покретна рефлектора.

Најбољи ратни пилоти

Требало је и обучити летачко особље. Компанија је и иначе ангажовала најбоље пилоте Првог светског рата. Клод Боргар је након историјског првог, већ следећи ноћни лет извео четири дана касније, да би 20. септембра авијатичари Морис Ногец и Луј Гидон остварили и прву редовну ноћну линију ваздушног путничког саобраћаја. Ногец је након неколико летова на висини од око 1.000 метара и брзином од око 140 километара на час тада записао: „На сваком терену, са свих страна, хоризонтално, дотрчавало је на стотине сељана у својим великим извезеним кошуљама, никада раније нису видели авион!”

У Панчеву су постојала и два хангара и радионица за поправке, као и све што је потребно за прихват летелица, али је подшишана панчевачка ледина била предалеко од Београда. „Путнику који хита ради својих послова, да мора да пробави на путу између Београда и Панчева два сата, таман толико за колико стиже од Панчева до Пеште, није то нимало пријатно и претпоставља другу врсту превозних средстава”, прибележено је у књизи „Аеродром у Панчеву”, објављеној у издању Завода за заштиту споменика културе Панчево поводом века панчевачког аеродрома.

Линију Панчево–Букурешт  компанија „Франко-Румен”, која је 1925. године променила назив у SIDNA, а 1933. ушла у састав „Ер Франса”, успешно је одржавала непуне четири године. Тада је аеродромска станица премештена на Бежанију код Београда.

Аеродром и данас постоји

 „Тридесетих година 20. века Панчево је био мали град без икаквог градског саобраћаја. Тада је започела узбудљива прича о настанку првог међународног аеродрома у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Срећна је и ретка околност да аеродром у Панчеву ни после 100 година није променио намену. Моја настојања да истражим околности везане за његов настанак и сећање на први ноћни лет има за циљ упознавање с једним сегментом индустријског наслеђа које је до сада мало истраживано, а представља део културне историје земаља централне и источне Европе које су биле повезане с авионским линијама компаније „Франко-Румен”, напомиње Драгана Ружић ауторка књиге.