Пси који возе аутомобиле: трик или стварност
Пси су паметне и способне животиње, које могу да науче многе ствари, трикове и задатке, као што су доношење новина, чување куће, спашавање људи, па чак и сликање. Али, да ли пси могу да науче нешто што је чак и за многе људе изазов – да возе аутомобил?
Можда звучи невероватно, али постоје докази да је то могуће. Наиме, у Новом Зеланду и Америци, неке организације су покренуле пројекте у којима су пси из азила обучени да возе посебно прилагођене аутомобиле. Циљ ових пројеката је био да се покаже да пси из азила могу да буду добри кућни љубимци, ако им се пружи шанса и обука.
Како пси уче да возе аутомобил? Прво, пси пролазе кроз низ тестова и вежби на симулатору, које им помажу да развију моторичке способности, концентрацију и самопоуздање. Затим, пси се упознају са аутомобилом, који има специјалне ручице и педале, које пси могу да покрећу својим шапама. Пси, такође, носе појасеве и кациге, ради своје безбедности.
Прво почињу да возе аутомобил на затвореном полигону, уз помоћ инструктора, који им даје команде и сигнале преко слушалица. Инструктор, такође, има даљинско управљање, којим може да преузме контролу над аутомобилом у случају опасности. На крају, пси могу да возе аутомобил и на отвореном путу, али само у пратњи инструктора и других возила.
Да ли то значи да пси могу да возе аутомобил као људи? Нажалост, не. Пси немају способност да разумеју саобраћајне прописе, знакове, семафоре, ситуације и опасности на путу. Пси, такође, немају довољно снаге, спретности и видног поља да управљају аутомобилом без помоћи. Пси који су, наводно, научили да возе аутомобил, заправо само прате једноставне команде и сигнале, које им даје инструктор, а не доносе самосталне одлуке.
Дакле, пси који возе аутомобиле су више мит него стварност. То је више трик него стварна вештина, која нема практичну примену у стварном животу. Пси су дивни и верни пријатељи, али боље је да остану на задњем седишту, него да преузму волан.
