Од породилишта до библиотеке
Најстарија зграда у Лазаревцу, од када је направљена, захваљујући донацији породице Пауновић и краљице Марије Карађорђевић, мењала је више пута намену док није постала омиљено место око 10.000 љубитеља писане речи
Рођен сам у библиотеци, рече нам један Лазаревчанин. Како је то могуће, питали смо Јасмину Иванковић, директорку Библиотеке „Димитрије Туцовић”, најстарије установе културе у Лазаревцу.
– Библиотека је 2011. године смештена у зграду старе болнице, једну од најлепших и најстаријих у граду. Здање у којем се налазимо изграђено је 1931. године за потребе Здравствене задруге. Земљиште за зграду, 10 ари плаца, граду је поклонила породица Пауновић, тачније Тома и Илинка Пауновић, о чему сведочи спомен-плоча на улазу у зграду. Краљица Марија Карађорђевић положила је 50 динара у сребру што је био и иницијални капитал. У том здању Лазаревчани су се лечили, али је ту било и породилиште – објашњава наша саговорница.
Дом здравља пресељен је у нову зграду, а у здању старе болнице остала је стоматолошка служба, да би се деведесете уселила музичка школа. Након тога зграда је уступљена општини Лазаревац, која у њој оснива библиотеку.
Иницијатива занатлија
Вишеспратница, испред које је лепо уређен трг са Спомеником српским ратницима 1912–1918. године, на Пауновића брду, данас је стециште љубитеља књиге.
Још 1910. године, на иницијативу групе угледних занатлија: Спасоја Цветковића, опанчара, Божидара Терзића, ткача, Живка Војића, опанчара, Драгутина Митића, терзије, и абаџија Благоја Смиљанића и Светислава Матића, основана је градска књижница с читаоницом. Донацијом грађана прикупљен је фонд од 400 књига. Ту су организована предавања, а радници су били претплаћени на „Радничке новине”, гласило Социјалдемократске партије на челу са Димитријем Туцовићем. Књижница је радила кратко време, до почетка Првог светског рата када су сви њени чланови отишли у рат као војни обвезници.
Данашња библиотека баштини традицију дугу 75 година.
– Библиотека је основана одлуком Народног одбора 1949. године и била је смештена у објекту Радничког универзитета. Лазаревац је тада био неразвијена општина са свега неколико хиљада становника, па је Влада НР Србије донела одлуку да се удруже рудници с јамском експлоатацијом „Колубара”, „Јунковац” и „Пркосава” у једно рударско предузеће, названо „Колубарски рудници лигнита”.
Истовремено, започињу припремe за отварање првог површинског копа Поља „А”. По задатку партије пристижу кадрови из читаве Југославије неопходни за отварање нових копова. То је истовремено био и подстрек да се развија библиотечка мрежа. Прва библиотека формирана у Великим Црљенима 1947. године у згради Дома културе, да би касније постала огранак Библиотеке „Димитрије Туцовић”. Обе установе формиране су донацијом грађана – објашњава Иванковићева.
Народна читаоница
Првобитни назив библиотеке био је Народна читаоница. Уз сагласност Туцовићеве породице, тачније Радојке Поповић Чизмић, кћерке рођене сестре Димитрија Туцовића, библиотека мења име и од 1988. носи назив по овом народном трибуну.
– Туцовић је настрадао у току Првог светског рата, недалеко од Лазаревца, на Врачем брду у јеку Колубарске битке и њему у част библиотека, као јавна установа, с поносом носи ово име што потврђује и бројка од око 10.000 чланова. Тренутно располаже фондом од 150.000 књига распоређених у централној згради и четири огранка – Степојевац, Велики Црљени, Рудовци и Јунковац – каже Јасмина Иванковић.
Библиотека је овенчана најзначајнијим признањима и наградама: „Милорад Панић Суреп” и „Видовданском”. У том периоду рађа се и идеја о постојању манифестације која би окупљала писце и ствараоце за децу. Група ентузијаста, укључујући и тадашњу директорку Радмилу Булатовић, покреће Фестивал хумора за децу, који је данас манифестација међународног карактера и траје пуних 35 година.
Данас је библиотека модерна установа у старом здању. Годишње се овде одржи више од 200 трибина, радионица, изложби, концерата, стручних скупова.
Поред фонда у слободном приступу од 2015. године библиотека формира и дигиталну библиотеку. Значајна је и издавачка делатност која окупља завичајне ауторе, награђене писце Фестивала хумора за децу и колеге библиотекаре.
Интересантно је да је установа добитник повеље СПОС – Савеза пчеларских организација Србије за допринос развоју пчеларства.
Директорка подсећа и на бројне хуманитарне акције, једна од њих је прикупљање књига које се шаљу сеоским библиотекама, такође се расходоване књиге продају, а средства иду у хуманитарне сврхе.
