Размишљам шта бирам, шта могу и шта желим
У првој сезони серије ’12 речи’ нисам знала много тога и зато сам се осетила заглављено у улози Саре јер је морало да постоји неко предзнање, а сада ми је то било обезбеђено
Тридесетшестогодишња глумица Ивана Вуковић, родом из Крагујевца, коју смо упознали такође у крими-серијама „Кљун” и „Мочвара”, понавља своју улогу адвокатице Саре Поповић у другој сезони трилер-серије „12 речи”, која се ових дана емитује на каналу Суперстар ТВ. Само што је овога пута, како каже за наш лист, напредовала и сада је гледамо као тужитељку. Да подсетимо, реч је о сложеној причи о животима људи који су уплетени у криминалне радње, али и борби коју воде у себи и са другима. Режију и сценарио потписује Јелена Столица, коју многи називају једном од најталентованијих аутора средње генерације.
Према речима глумице Иване Вуковић, њена улога Саре је захтевала стручну обуку јер аутентичност може да се успостави само из неког личног искуства и креације, а овде су постојали закони и ингеренције које се тичу тужилаштва и које је она морала да савлада пре него што је ушла у лик.
– Морала сам да уђем дубоко у материју да бих разумела своју јунакињу. Моје колеге су радиле сличне улоге, али мени је било први пут. Неопходно је било да схватим које су то моје надлежности, како се говори, какве се речи употребљава јер у овој улози свакако нисам могла да говорим колоквијалним речником. Имали смо стручног сарадника са којим смо се консултовали и који нас је упутио у ову област. Ипак, постојало је нешто што ме је заинтригирало, а то су њихова правила игре, ко је коме надређен, како ће разговарати, како ће се у односу на неки случај или ситуацију поставити. Када ми је то постало ближе и доступније и када сам стекла неку свест о том механизму, онда ми је постало интересантније и онда сам могла да допринесем и ја својом глумачком креацијом – објашњава ова глумица и додаје:
– У првој сезони нисам знала много тога, нисам толико разумевала процедуру и моји ставови нису могли да дођу до изражаја, зато сам се осетила заглављено у улози јер је морало да постоји неко предзнање, а сада ми је то било обезбеђено.
Вуковићева, како каже, никада није снимала другу сезону неке серије. У заједничком раду на сценарију схватила је да може да има слободу, да не мора да се држи нечег претходног, да је њена јунакиња напредовала, што јој је дало ветар у леђа да се опусти и започне ново поглавље у креацији. Посебна лепота рада је што нису одмах ушли у снимање, него се сценарио постепено развијао, сви су били укључени у креативни процес.
У наредном периоду одмара, јер је планирано снимање одложено, што јој прија. Сада ужива, тврди, и припрема се за новогодишње празнике.
– Посла за глумце има, али то је, бар мене, довело до тренутка да треба размишљати шта се бира, шта ја могу, шта желим... То је друга врста одговорности. Мада, свако себе доведе на неки свој пут. Ја сам од оних који воле да имају и слободно време за себе, породицу, пријатеље... Не могу пуно ствари радити одједном – искрено прича.
Ова талентована глумица студирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Јасне Ђуричић, која је од почетка на испите својих студената, између осталих, звала и редитеље. Управо је на овај начин Ивана први пут позвана на аудицију за серију „На терапији”, у режији Марка Ђиласа. Улога ћерке Милице јој је прва телевизијска улога, коју је добила на трећој години студија. А затим ју је следеће године Влада Паскаљевић позвао на кастинг за улогу Марије у филму „Сестре”, и то је била њена прва филмска улога, која јој је донела награду „Царица Теодора” за најбољу главну женску улогу на Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу 2011. године.
Поносна је и на улоге у остварењима „Ти имаш ноћ” (режија Иван Салатић) и „Мој јутарњи смех” (режија Марко Ђорђевић), за које је такође овенчана престижним признањима. Остварила је и запажене улоге у представама „Није смрт бицикло да ти га украду”, „Галеб”, „Ђакон”, „Смрт Ивана Иљича”, „Детроит”...
