Сусрет науке и вере у Богородичином врту

Промоција четири монографије настале на основу истраживања метоха манастира Хиландара, који у свом највећем делу чува изворност, јединственост и нетакнутост природе, одржана је у препуној крипти Храма Светог Саве у Београду.

Истраживања Свете Горе започета су 2015. године захваљујући сарадњи братства Свете царске српске лавре Хиландара и стручњака Завода за заштиту природе Србије.

– Испитивање творевине Божије приближава науку и веру по садржају, па и по уверењу да лепота и смисao творевине морају да буду очуване и да је човекова одговорност висока и достојна обавеза као господара и управитеља. Међутим, по суштини онога што испитују, наука и вера се раздвајају те захваљујући томе имају могућност да се допуњују и испуне смисао људске заједнице – наводи у поздравном слову игуман манастира Хиландара архимандрит Методије.

Лековито биље

– Закључци проучавања и истраживања представљају део заједничког настојања да се допринесе јединству језика, науке и религије. Борби за опстанак свих живих бића и суживоту човека и његовог окружења на Светој Гори –  истакла је Марина Шибалић, в. д. директорке Завода за заштиту природе Србије.

Као резултати истраживања објављене су четири књиге. „Водоземци и гмизавци Свете Горе и Хиландара”, као прва из едиције објављена је још 2018. године. У публикацији је описано досад забележених 35 врста водоземаца и гмизаваца. Живот који буја на овом светом месту истраживали су др Растко Ајтић, херпетолог, Миливоје Крвавац и мр Данко Јовић из Завода за заштиту природе.

Фото-монографија „Природна баштина Хиландара и Свете Горе”, групе аутора и уредника Ненада Секулића, сликом и речју приказује живу и неживу природу имања Хиландара.

У монографији „Птице Свете Горе и Хиландара”, аутори Милош Радаковић и Братислав Грубач описују нас упознају нас са 211 врста птица и њиховим распрострањењем, од морске обале до високих планинских врхова.

Монографију „Хиландар: лековито биље у Богородичином врту”, аутора Славољуба Тасића и Предрага Лазаревића, који су, надахнути делом монаха Саве Хиландарца и чувеним Хиландарским медицинским кодексом, истражили и у књизи описали преко стотину биљних врста, наводећи начине њихове примене у лечењу, представио је Славољуб Тасић, фармацеут.

–Обрадили смо око 150 биљака. То су лековите врсте, а међу њима има отровних, има оних које су јестиве, има зачинских и других врста – напомиње Тасић.

 О каквом подухвату се ради говори и податак да је стручни тим на Хиландару за две и по године боравио седам пута по недељу дана.

– Мање од седам дана је недовољно за излазак на терен – каже Тасић напомињући да су истраживали око 8.500 хектара површине.

– Често смо спавали на забаченим локацијама у брванарама. Излазили на терен пре свитања, требало је све обићи. Ходати стазама Светог Саве, Светог Симеона, српских краљева и светитеља, била је част и надахнуће да се истраје у целодневном пешачењу и ботанизирању. Са страхoпоштовањем смо посматрали лозу Светог Симеона Мироточивог, слушали како свакоме коме затреба Хиландарци дају зрна грожђа.

Овакве мисли пратиле су нас у нашем истраживању, у биљоходу. Ранац, свеска, фото-апарат, то је био наш алат. Потом је уследио мукотрпан рад да се прикупљени материјал сложи у хербаријум – хиландарски. Време короне, када се тешко могло путовати, користили смо за писање.

На насловној страни књиге о лековитом биљу у Богородичином врту су стилизовани цртежи три биљке: козлац, маслина и љиљан.

Три симбола

– Kњига je усмерена на употребу лековитог биља за лечење, исхрану и лековите биљке које су симбол вере. Ово су та три симбола. Козлац као симбол хиландарског века, маслина симбол хране и љиљан као симбол вере. Богородичин цвет јер смо ми сва ова истраживања радили на Богородичином полуострву, на Атосу, где је Богородица игуманија – закључио је Тасић додајући да планирају да наставе започети посао, баш како рече монах Теодосије, епитроп манастира (управник црквеног имања).

– Имамо две врсте поклоника. При томе мислим и на истраживаче, оне који долазе први пут на Свету Гору и у Хиландар и оне који долазе цео живот. Ретки су они који остану у првој групи

Козлац, ко верује он ће узети

На хиљаде људи оболелих од најтежих болести пробало је еликсир биљке козлац који монаси на Светој Гори вредно сакупљају, припремају и бесплатно шаљу. Сви који желе јављају се Задужбини манастира Хиландара.

–У официјалној медицини козлац је познат као отровна биљка. Просто некада не можете промовисати такву биљку како то монаштво може. Данас у класичној фармацији лек мора да се користи строго према упутству. Свети оци Козма и Дамјан су лечили, како кажу, вером, крстом и лековима – једноставно не треба одвајати колико ће човеку помоћи састојци лека, а колико вера у тај лек. Данас наука признаје да ће се пацијент који верује у лек много пре излечити него онај ко у лек не верује. На томе је базиран и плацебо ефекат. Зато, када је реч о деловању козлаца, оставимо то монасима да они препоручују, освештају, дају својом руком, именом и презименом – том и том пацијенту. Ко верује он ће узети, ко не верује неће – каже Тасић

Монографија о маслини

Монографија о маслини почиње једном од најлепших дефиниција Средоземља, колевке цивилизације, каже се да је то област која почиње и завршава се маслинама. Њени плодови су симбол плодности, изобиља, здравља и дуговечности, а маслинова гранчица вечити знак мира и пријатељства. Сваку маслину становници монашке државе брижно негују. На поседу Хиландара налази се и једна од најстаријих засађена 1347. године на месту где се цар Душан, приликом доласка, сусрео с братством манастира. Ова дуговечна биљка се у Светом писму помиње више од 50 пута.