Susret nauke i vere u Bogorodičinom vrtu

Promocija četiri monografije nastale na osnovu istraživanja metoha manastira Hilandara, koji u svom najvećem delu čuva izvornost, jedinstvenost i netaknutost prirode, održana je u prepunoj kripti Hrama Svetog Save u Beogradu.

Istraživanja Svete Gore započeta su 2015. godine zahvaljujući saradnji bratstva Svete carske srpske lavre Hilandara i stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

– Ispitivanje tvorevine Božije približava nauku i veru po sadržaju, pa i po uverenju da lepota i smisao tvorevine moraju da budu očuvane i da je čovekova odgovornost visoka i dostojna obaveza kao gospodara i upravitelja. Međutim, po suštini onoga što ispituju, nauka i vera se razdvajaju te zahvaljujući tome imaju mogućnost da se dopunjuju i ispune smisao ljudske zajednice – navodi u pozdravnom slovu iguman manastira Hilandara arhimandrit Metodije.

Lekovito bilje

– Zaključci proučavanja i istraživanja predstavljaju deo zajedničkog nastojanja da se doprinese jedinstvu jezika, nauke i religije. Borbi za opstanak svih živih bića i suživotu čoveka i njegovog okruženja na Svetoj Gori –  istakla je Marina Šibalić, v. d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kao rezultati istraživanja objavljene su četiri knjige. „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara”, kao prva iz edicije objavljena je još 2018. godine. U publikaciji je opisano dosad zabeleženih 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Život koji buja na ovom svetom mestu istraživali su dr Rastko Ajtić, herpetolog, Milivoje Krvavac i mr Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode.

Foto-monografija „Prirodna baština Hilandara i Svete Gore”, grupe autora i urednika Nenada Sekulića, slikom i rečju prikazuje živu i neživu prirodu imanja Hilandara.

U monografiji „Ptice Svete Gore i Hilandara”, autori Miloš Radaković i Bratislav Grubač opisuju nas upoznaju nas sa 211 vrsta ptica i njihovim rasprostranjenjem, od morske obale do visokih planinskih vrhova.

Monografiju „Hilandar: lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu”, autora Slavoljuba Tasića i Predraga Lazarevića, koji su, nadahnuti delom monaha Save Hilandarca i čuvenim Hilandarskim medicinskim kodeksom, istražili i u knjizi opisali preko stotinu biljnih vrsta, navodeći načine njihove primene u lečenju, predstavio je Slavoljub Tasić, farmaceut.

–Obradili smo oko 150 biljaka. To su lekovite vrste, a među njima ima otrovnih, ima onih koje su jestive, ima začinskih i drugih vrsta – napominje Tasić.

 O kakvom poduhvatu se radi govori i podatak da je stručni tim na Hilandaru za dve i po godine boravio sedam puta po nedelju dana.

– Manje od sedam dana je nedovoljno za izlazak na teren – kaže Tasić napominjući da su istraživali oko 8.500 hektara površine.

– Često smo spavali na zabačenim lokacijama u brvanarama. Izlazili na teren pre svitanja, trebalo je sve obići. Hodati stazama Svetog Save, Svetog Simeona, srpskih kraljeva i svetitelja, bila je čast i nadahnuće da se istraje u celodnevnom pešačenju i botaniziranju. Sa strahopoštovanjem smo posmatrali lozu Svetog Simeona Mirotočivog, slušali kako svakome kome zatreba Hilandarci daju zrna grožđa.

Ovakve misli pratile su nas u našem istraživanju, u biljohodu. Ranac, sveska, foto-aparat, to je bio naš alat. Potom je usledio mukotrpan rad da se prikupljeni materijal složi u herbarijum – hilandarski. Vreme korone, kada se teško moglo putovati, koristili smo za pisanje.

Na naslovnoj strani knjige o lekovitom bilju u Bogorodičinom vrtu su stilizovani crteži tri biljke: kozlac, maslina i ljiljan.

Tri simbola

– Knjiga je usmerena na upotrebu lekovitog bilja za lečenje, ishranu i lekovite biljke koje su simbol vere. Ovo su ta tri simbola. Kozlac kao simbol hilandarskog veka, maslina simbol hrane i ljiljan kao simbol vere. Bogorodičin cvet jer smo mi sva ova istraživanja radili na Bogorodičinom poluostrvu, na Atosu, gde je Bogorodica igumanija – zaključio je Tasić dodajući da planiraju da nastave započeti posao, baš kako reče monah Teodosije, epitrop manastira (upravnik crkvenog imanja).

– Imamo dve vrste poklonika. Pri tome mislim i na istraživače, one koji dolaze prvi put na Svetu Goru i u Hilandar i one koji dolaze ceo život. Retki su oni koji ostanu u prvoj grupi

Kozlac, ko veruje on će uzeti

Na hiljade ljudi obolelih od najtežih bolesti probalo je eliksir biljke kozlac koji monasi na Svetoj Gori vredno sakupljaju, pripremaju i besplatno šalju. Svi koji žele javljaju se Zadužbini manastira Hilandara.

–U oficijalnoj medicini kozlac je poznat kao otrovna biljka. Prosto nekada ne možete promovisati takvu biljku kako to monaštvo može. Danas u klasičnoj farmaciji lek mora da se koristi strogo prema uputstvu. Sveti oci Kozma i Damjan su lečili, kako kažu, verom, krstom i lekovima – jednostavno ne treba odvajati koliko će čoveku pomoći sastojci leka, a koliko vera u taj lek. Danas nauka priznaje da će se pacijent koji veruje u lek mnogo pre izlečiti nego onaj ko u lek ne veruje. Na tome je baziran i placebo efekat. Zato, kada je reč o delovanju kozlaca, ostavimo to monasima da oni preporučuju, osveštaju, daju svojom rukom, imenom i prezimenom – tom i tom pacijentu. Ko veruje on će uzeti, ko ne veruje neće – kaže Tasić

Monografija o maslini

Monografija o maslini počinje jednom od najlepših definicija Sredozemlja, kolevke civilizacije, kaže se da je to oblast koja počinje i završava se maslinama. Njeni plodovi su simbol plodnosti, izobilja, zdravlja i dugovečnosti, a maslinova grančica večiti znak mira i prijateljstva. Svaku maslinu stanovnici monaške države brižno neguju. Na posedu Hilandara nalazi se i jedna od najstarijih zasađena 1347. godine na mestu gde se car Dušan, prilikom dolaska, susreo s bratstvom manastira. Ova dugovečna biljka se u Svetom pismu pominje više od 50 puta.