Не носите туђу обућу, да не бисте преузели туђу судбину
У свим културама широм света, као и у свим историјским периодима, највеће сујеверје везано је за обућу.
Разлог за то је можда у чињеници да је обућа веома важна за свако поднебље - чува наша осетљива стопала пуна нервних завршетака од претеране хладноће, топлоте, неравног и оштрог терена. По веровању наших предака, обућа, такође, штити и нашу душу од додира са „подземним“ светом.
Људи су одувек, вероватно, подсвесно осећали вибрације и силе Земље, па су мислили да ће се веровањима одбранити од утицаја тих таласа. Због тога су на ципеле и папуче постављали прво дрвене, а потом гумене ђонове - лоше проводнике свих врста енергије.
Претпоставља се да је из тих разлога настала и потреба жена, које су иначе сујеверније, пажљивије и по природи одговорније за наставак врсте, да носе ципеле са високим потпетицама или са платформама. Оне су веровале да их то удаљава од „сотонских утицаја”, док психолози кажу да штикле чине жену самопоузданијом.
Најинтересантнија веровања повезана са обућом су:
Да детету кад се роди све док не прохода и само додирује земљу, не треба ни куповати ни обувати обућу;
Да брачни пар који полази на брачно путовање мора у рукама, закачено за аутомобил или на неки други начин, по земљи вући пар ципела;
Да је лош знак заменити леву и десну ципелу, јер ће се душа човека збунити при одбрани од левих (астралних) и десних (материјалних) демона/ђавола из подземних светова;
Да ходање са једном ципелом предсказује несрећу, јер у исто време друга нога шурује са духовима;
Да никада не стављамо ципеле на кревет, јер то може донети смрт у породици;
Да не стављамо ципеле на сто, то је лоша срећа и симбол је вешања;
Да не дајете партнеру ципеле на поклон, јер ће их то подстаћи да изађу из везе;
Да се нове ципеле увек пробају касно увече, јер су нам ноге тада набрекле од стајања и ходања, али да се купују и плаћају тек сутрадан;
Да се ципеле увек купују и плаћају по дану, кад мрачне подземне силе спавају и не знају да ми имамо нову одбрану;
Да нову обућу увек треба купити, уколико имамо утисак да нас тера малер - тако се зауставља циклус несрећа;
Да никад не позајмљујемо своју обућу, јер ћемо тако дати и своју заштиту од демона и ђавола, али и своју срећу;
Да не бринемо ако сломимо штиклу или ако са ципеле отпадне флекица - то је знак да смо избегли малер;
Да се забринемо кад нам се одлепи ђон, јер је то филтер на нашем заштитном омотачу попустио, па неко може да нас урекне.
Кад се саме пертле на обући упетљају указују на неочекиван расплет проблема;
Кад се саме пертле развежу, то је знак су изненадног губитка;
Кад се саплетемо о пертле, не треба да наставимо пут или план који смо започели;
Кад год нас неко замоли да му вежемо пертле, не смемо да одбијемо, јер је то знак среће;
Кад на нашој ципели или папучи спава мачка, предстоји нам велика срећа;
Кад нам ципелу прогризе пас, предстоји нам опасност и од изласка треба да одустанемо;
Никад не треба да носимо туђу обућу, јер ћемо тако преузети туђу судбину, а можда и туђу несрећу.
Ако сте, пак, принуђени да носите туђу обућу, добро је урадити следеће:
Чим обућу узмете у руке, а пре него што је обујете, баците на њу три пута прстохват соли и три пута изговорите:
„Нек напрстак соли од мене све уроке склони!”
