Манастир чудотворца у Овчар Бањи
Никоље, са средњовековном црквом, један је од најзначајнијих манастира Овчарско-кабларске клисуре
Један од „бисера” Овчарско-кабларске клисуре коју зову Мала Света Гора, манастир на самој обали Западне Мораве, назван је Никоље по Светом Николају као чудотворцу. У његовој порти путници намерници обилазе око џиновског бора верујући да ће им испунити жеље, како нам монахиња мати Вероника прича док служи мекани ратлук, овде у женском манастиру справљени, уз домаћу кафу.
У речном селу Рошци близу Овчар Бање, у подножју планине Каблар, манастирска црква је, судећи по средњовековном стилу градње, подигнута у 15. веку, иако се до данас не зна њен ктитор. Мала дрвена врата средњовековне црквице, међутим, за разлику од улаза осталих у околини, направљена су с јужне стране.
Према икони која се чува у Народном музеју у Београду, види се да је иконописана 1489. године. Манастирска ризница Никоља је једна од најзначајнијих у величанственој „светој клисури” зелене реке, а због црквених фресака из 1587. и 1637. године, као и из 19 века. Најзначајније, показује мати Вероника, која као да намерно штеди речи о манастирским тајнама, су „Исус са седам анђела” и „Господ као анђео са белим крилима”, необично добро очуване реткости.
Манастир је кроз историју страдао од Турака и од поплава непредвидиве реке која „подупире” камене зидине, а у њему је уточиште пронашао и кнез Милош Обреновић с породицом. Прича се да је овде крио од турских освајача кнегињу Љубицу, а поред бунара у порти сахрањен је његов петогодишњи син Петар. Изградио је 1817. у порти конак који носи његово име. Остали конаци су новијих датума.
Позлаћени иконостас из 1820. исто је поклон кнеза Милоша, како кажу у манастиру. Поклонио је манастиру и оближњу воденицу уз 13 хектара земље. На зиду Милошевог конака затичемо таблу с натписом да је у Никољу боравио Вук Караџић. Записао је да се не зна чија је манастир задужбина, али да се „у њему ватра никад није гасила”, што би значило да упркос недаћама никада није напуштан. У време када је Вук обилазио манастире Овчарско-кабларске клисуре, у Никољу је живело 300 калуђера, по његовом сведочењу.
Поред бунара и манастирског гробља камене степенице воде до старог дрвеног звоника, а камене стазе до манастирске кухиње и дрвене „летње трпезарије за госте”, у којој је монахиња с туристичким послеником Слободаном Чворовићем представила књигу „Српски народни календар”.
У цркви се налази и „Никољско јеванђеље” писано на малим листовима ћириличним словима, у кожном повезу и са златним минијатурним илустрацијама. Оно је за време Првог светског рата нестало из нишког музеја, а појавило се касније у Даблину у Ирској. Никоље је један од најважнијих, међу девет манастира још недовољно, чини се, откривене клисуре у којој нас је нагла киша с градом усред летњег дана отерала с реке брзином светлости каква, верују овде, на блиц бљесне каткад изнад бора-чудотворца.
