Manastir čudotvorca u Ovčar Banji
Nikolje, sa srednjovekovnom crkvom, jedan je od najznačajnijih manastira Ovčarsko-kablarske klisure
Jedan od „bisera” Ovčarsko-kablarske klisure koju zovu Mala Sveta Gora, manastir na samoj obali Zapadne Morave, nazvan je Nikolje po Svetom Nikolaju kao čudotvorcu. U njegovoj porti putnici namernici obilaze oko džinovskog bora verujući da će im ispuniti želje, kako nam monahinja mati Veronika priča dok služi mekani ratluk, ovde u ženskom manastiru spravljeni, uz domaću kafu.
U rečnom selu Rošci blizu Ovčar Banje, u podnožju planine Kablar, manastirska crkva je, sudeći po srednjovekovnom stilu gradnje, podignuta u 15. veku, iako se do danas ne zna njen ktitor. Mala drvena vrata srednjovekovne crkvice, međutim, za razliku od ulaza ostalih u okolini, napravljena su s južne strane.
Prema ikoni koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, vidi se da je ikonopisana 1489. godine. Manastirska riznica Nikolja je jedna od najznačajnijih u veličanstvenoj „svetoj klisuri” zelene reke, a zbog crkvenih fresaka iz 1587. i 1637. godine, kao i iz 19 veka. Najznačajnije, pokazuje mati Veronika, koja kao da namerno štedi reči o manastirskim tajnama, su „Isus sa sedam anđela” i „Gospod kao anđeo sa belim krilima”, neobično dobro očuvane retkosti.
Manastir je kroz istoriju stradao od Turaka i od poplava nepredvidive reke koja „podupire” kamene zidine, a u njemu je utočište pronašao i knez Miloš Obrenović s porodicom. Priča se da je ovde krio od turskih osvajača kneginju Ljubicu, a pored bunara u porti sahranjen je njegov petogodišnji sin Petar. Izgradio je 1817. u porti konak koji nosi njegovo ime. Ostali konaci su novijih datuma.
Pozlaćeni ikonostas iz 1820. isto je poklon kneza Miloša, kako kažu u manastiru. Poklonio je manastiru i obližnju vodenicu uz 13 hektara zemlje. Na zidu Miloševog konaka zatičemo tablu s natpisom da je u Nikolju boravio Vuk Karadžić. Zapisao je da se ne zna čija je manastir zadužbina, ali da se „u njemu vatra nikad nije gasila”, što bi značilo da uprkos nedaćama nikada nije napuštan. U vreme kada je Vuk obilazio manastire Ovčarsko-kablarske klisure, u Nikolju je živelo 300 kaluđera, po njegovom svedočenju.
Pored bunara i manastirskog groblja kamene stepenice vode do starog drvenog zvonika, a kamene staze do manastirske kuhinje i drvene „letnje trpezarije za goste”, u kojoj je monahinja s turističkim poslenikom Slobodanom Čvorovićem predstavila knjigu „Srpski narodni kalendar”.
U crkvi se nalazi i „Nikoljsko jevanđelje” pisano na malim listovima ćiriličnim slovima, u kožnom povezu i sa zlatnim minijaturnim ilustracijama. Ono je za vreme Prvog svetskog rata nestalo iz niškog muzeja, a pojavilo se kasnije u Dablinu u Irskoj. Nikolje je jedan od najvažnijih, među devet manastira još nedovoljno, čini se, otkrivene klisure u kojoj nas je nagla kiša s gradom usred letnjeg dana oterala s reke brzinom svetlosti kakva, veruju ovde, na blic bljesne katkad iznad bora-čudotvorca.
