Уз дечју песму по селу Рсовци
Планинарима је свој крај и реку Височицу показала Јелена, која има седморо браће и сестара. Ту је и пећинска црква с јединственом фреском
У старопланинском селу Рсовци налази се црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.
– Предање каже да је црква настала у другој половини 13. века, негде од 1250. године, а оно што је јединствено за њу је што се ту налази фреска ћелавог Исуса, односно Господ Исус Христос приказан је без косе – прича Ненад Андрић, водич Планинарског спортског клуба „Победа”.
Није познато да се у још некој цркви или манастиру тог типа налази таква фреска. У крају око Рсоваца и ове цркве налази се више пећина и отвора и верује се да су се овде подвизавали монаси у давним временима, негде у 13. веку.
По једном предању, ову испосницу, пећинску цркву, подигли су монаси синаити, који су у наше крајеве дошли из Синајске горе.
На два километра од цркве налази се водопад Калуђерски до, име опет везано за монаштво. Такође, на сат и по хода од пећинске цркве налази се пећина с огромним отвором под именом Владикине плоче, јер се унутра налази скулптура од сталактита или сталагмита која подсећа на лик владике.
У атару старопланинског села Топли До налази се најдужи каскадни водопад у Србији, Калуђерски скок, дугачак 232 метра. Интересантно је да је и његово име у вези са монаштвом. Од нашег водича сазнајемо и да су се у оближњем селу Брлог, до пре дестак година, подвизавала два светогорска монаха.
По кишном дану даље смо се упутили у старопланинско село Рсовци.
Кад се наш аутобус зауставио код Основне школе „Свети Сава”, испред нас је искочила дугокоса девојчица. Самоуверено се понудила да буде наш водич до пећинске цркве. Рекла је да се зове Јована, да има осам година и још седморо браће и сестара. Испричала нам је да њих 10 иде у ту сеоску школу. Није тешко било закључити да су ти ђаци њени браћа и сестре, уз још двоје ученика. Весело је скакутала, прескачући барице и певала нам дивним гласом „Киша пада, трава расте, гора зелени”. На питање, док смо прелазили мостић на реци Височици, зашто се река тако зове, Јована је одлучним гласом одговорила: „Kако зашто, па је л’ видите колико је висока река?!”.
