Јерусалим и Хиландар омиљена светилишта православних

Верски туризам последњих година постаје један од водећих облика туризма у целом свету. У поклоничким путовањима своју шансу траже туристички радници и у Србији. Најзначајније место у духовном туризму свакако заузимају цркве и манастири из времена средњовековне српске државе. То су уједно и врло популарне туристичке дестинације у нашој земљи, која пошто нема излаз на море, своју шансу тражи у такозваним селективним видовима туризма, осим верског и у конгресном, бањском, и другим. У верске објекте не одлази се само због религије већ њихово разгледање и упознавање има, наглашавају туризмолози, и културни значај.

Ходочашћа постоје још од древних времена. У старој Грчкој људи су путовали ка светилиштима Зевса на Олимпији или Аполона у Делфима, а данас оно је раширено по целом свету.

– Главни мотив ходочашћа јесу испуњавање заповеди религије, то је и акт побожности, ослобађање од грехова, молитва и потрага за излечењем. Некад је то и породична верска церемонија, или одлазак на места где се очекују чудесни догађаји. За католичанство карактеристично је ходочашће према указању Богородице. Француски Лурд и Фатима у Португалији јесу међу најпознатијим светилиштима. Шпански Сантијаго де Компостела на листи је светске нематеријалне културне баштине и прва европска културна рута званично проглашена 1987. године, док је нашем региону најпознатије Међугорје – набраја др Бранислав Работић, професор Више туристичке школе у пензији.

Јерусалим је централно место ходочашћа верника православне вере, део ритуала је и посета Светом гробу у недељи пред Васкрс када верник придодаје додатак „хаџи” свом имену.

Омиљено светилиште православних хришћана је и Света Гора, која се састоји од двадесет манастира, међу којима је и српски Хиландар.

У хиндуизму ходочашће има велики значај. Кумбх Мела најмасовније је окупљање на свету на које дође и до 70 милиона верника. Сваких дванаест година према граду Алахабаду крећу се огромне масе верника да би се окупале у води Свете реке, која је симбол бесконачног живота. Ту је „најсветији град у Индији” Бенарес или Варанаси с више од две хиљаде храмова.

За разлику од хришћана свето место за муслимане није место спасења и исцељења, већ исказивање поштовања Алаху. Ова вера уградила је ходочашће у темеље свог учења и унела одређену строгост. На годишњем хаџилуку у Меки учествује милион и по људи.

Неко из побожности, неко из разоноде

Туристички водичи имају обичај да кажу да свештенство, а нарочито монаси, не гледају благонаклоно на обичне туристе који им стижу у посету из разоноде, па пожеле да обиђу и храм. Они желе да виде ходочаснике или религиозне туристе који долазе из побожности.

За теологе туризам не представља значајну тему, али с друге стране туристичка привреда на ходочаснике гледа као на туристе који развијају хотелијерство и трговину. Осим вере ходочасници посвећују део времена природи, куповини сувенира, посећују различита места. Дакле, активности ходочасника и туриста су сличне, истиче др Бранислав Работић.

Оно што их разликује јесте то да ходочасници путују ка својој култури док обични туристи желе да упознају друге културе. Негде између ове две категорије јесу религијски туристи који имају вишеструко веће мотиве од ходочасника. Они желе да упознају и архитектуру и уметничка дела, па и да обиђу и нека световна места.

Код нас је све више и приватних агенција које у својим програмима имају и посету црквама и манастирима. Неке агенције се одлучују за мешовити избор тако да направе програм где је туристима омогућено да виде и неке важне историјске споменике, културне установе, да сврате до планинске реке или одморе на пропланку.

У Србији постоји више од 80 манастира и више стотина цркава, па поједине агенције организују локална путовања. Тако Туристичка организација Врања пуно полаже у верски туризам у овом крају, где се налазе важни сакрални објекти, међу којима је најпознатији Прохор Пчињски, манастири Светог Николе, „Оца Јустина Поповића” и други.

Литургија и поклоњење светињама

Цена је, за једнодневни излет, како смо сазнали, сада око три хиљаде динара по особи, а циљ сваког путовања поред поклоњења светињама јесу Свете литургије.

Неке агенције, као новосадски „Магелан”, опредељују се за комбиноване излете. Једна од омиљенијих тура је до Опленца с посетом цркви Светог Ђорђа.

Биљана Марчета, власник ове агенције, каже да је већ дуго најпродаванија тура до Ђердапа. На том путу је и манастир Тумане, који није у програму, јер, како каже наша саговорница, овај манастир близу Голупца један је од најпопуларнијих за верске религиозне туристе. Тај манастир постаје српски Острог, све више се представља у медијима као место где се дешавају бројна чуда.

За косметске манастире понекад се јави као проблем прелазак преко граничних прелаза. Некад се дешава и да се туристичка група врати, или проведе цео дан на граници, због проблема с косовским властима.

Када се ипак тамо оде реакције су различите: по речима Биљане Мирчете има непријатних добацивања, али и ситуација да албански посластичари српске туристе лепо дочекају и почасте, као што се то догодило у Призрену.

Из Европе долазе екуменске групе које обилазе наша светилишта иако су друге вере, а пажњу на себе последњих година скренуло је и Британско друштво љубитеља Атоса, које је желело да види и манастире у Србији. Овај њихов долазак добро је упамтио један домаћи водич који је одбио да ради с њима јер су Британци били много захтевни, проверавали су колико зна о фрескама и која икона се налази лево од улазних врата, што је њему изгледало као претерано детаљисање. То само сведочи колико верски туристи могу да буду не само дубоко религиозни већ и колико се фанатично предају спознавању сакралних артефаката и с колико ентузијазма желе да упознају различите вере и културе, закључују наши саговорници.

Сахране верских поглавара

– Верски туризам често је повезан с одређеним данима у години (верским празницима) или одређеним догађајима, као што су сахрана папе или патријарха. Овде улазе и поклоњење моштима светитеља и очекивање исцељења, упознавање с темељима своје вере. Све ове активности за циљ имају јачање вере – каже др Работић.

У католичанству један од најмасовнијих догађаја била је сахрана Јована Павла Другог 2005, која је у Рим привукла три милиона људи. Они су потрошили најмање 95 милиона евра, само на превоз су дали 150 милиона. Код нас је један од најмасовнијих верских скупова у овом веку била сахрана патријарха Павла.

Ко походи Свету Гору

Један од путописаца написао је да 90 одсто посетилаца Свете Горе нису ходочасници, и то само зато што „не ходају дугачким, стрмим, често веома напорним стазама, па се код њих унутрашња промена, за коју је ходање неопходан елемент, не може ни догодити”.

Међутим, грчки богослови истичу да се на основу спољашњих манифестација не могу препознавати православни ходочасници, код којих се физичка издржљивост и не захтева.

У пратњи духовника

И степен религије има значаја, најрелигиозније европске земље су Италија, Пољска, Португалија, а међу православнима Грчка и Русија. Религијски туристи се разликују још по нечему, иду у пратњи духовника, или стручног водича, таква путовања су групна најчешће, организују их туристичке агенције, легалне и „дивље”. Занимљив је и податак да је СПЦ, по речима др Работића, једина православна црква која има своју туристичку организацију – „Доброчинство”.